Inspirisan prošlošću, oblikuje budućnost
Instrumentalista, kompozitor i pevač, sa svojim sastavom „Balkanopolis”, izvodi muziku nadahnutu tradicijom Srbije i Balkana na nov i moderan način. Ogromna popularnost u Kini krunisana je obaranjem svetskog rekorda
Nije lako dobiti intervju od Slobodana Trkulje. Ne zato što neće da govori za medije, i dalje je to jedan energičan, poletan mladi čovek pun optimizma, ali je dan prekratak za sve njegove obaveze. Tako da smo strpljivo čekali svojih „pet minuta”, pre svega da saznamo šta se novo sprema za najavljeni koncert u Sava centru, s obzirom na to da je Trkulja poznat po tome da pomera granice kreativnosti.
Od samog početka, 1997. godine, ovaj izuzetni umetnik i njegova grupa „Balkanopolis” stvaraju jedinstvenu muziku, prepoznatu kao moderna tradicija, koja predstavlja nadgradnju zvuka koji traje desetak i više vekova. Slobodanu je pošlo za rukom da spoji tradiciju sa simfonijom. Voleo je i dela Rahmanjinova i slovensku klasičnu muziku. Kada se tome doda bend koji praktično ima postavu kao pop sastav, žanrovska odrednica mogla bi da bude, kako kažu Holanđani, pop-epik simfonija. Uz sve to se nadovezalo i vizantijsko pojanje koje je mladi Novosađanin otkrio slušajući pojce iz manastira Kovilj.
– Naš zadatak je pre svega da vratimo muziku narodu. Volim kad vidim komentare u kojima ljudi prepoznaju sebe u našoj muzici – primećuje Slobodan, pevač specifičnog grlenog pevanja i ekscentrične frizure čiji kostim za nastup je kao iz Tolkinovih bajki. Kada je reč o scenskom nastupu, koji pleni svojom originalnošću, naš sagovornik ne krije da mu u tome najviše pomaže – mašta.
Ne sviramo etno
Kombinacija etno-muzike iz naših krajeva i modernog zvuka govori sve svetske jezike. O tajni popularnosti u Kini, Dubaiju, Holandiji – ovaj svestrani umetnik ima svoje tumačenje.
– Mi ne sviramo etno. Muzika i zvuk „Balkanopolisa” je moderna tradicija, zasnovana i ukorenjena u drevnom zvuku, a izvedena moderno i energično. Ta vrsta zvuka je bliska svim kulturama jer nosi u sebi deo civilizacijskog koda bliskog svim narodima. Kinezi su drevni narod i umeju da prepoznaju lepotu i u tradicijama drugih naroda. To i činjenica da imamo vrlo moderan pristup muzici i stvaranju čini nas vrlo atraktivnim bendom – primećuje naš sagovornik.
Zanimljiv je i sam muzički put Slobodana Trkulje, rođenog u Odžacima, čiji preci potiču iz Like. Sa 15 godina proglašen je za najboljeg instrumentalistu na Festivalu muzičkih društava Vojvodine. Muzičku školu pohađao je samo godinu i po dana. Onog momenta kad je, kako kaže, došao u kontakt s tradicionalnom muzikom, neparnim ritmovima i melodijama, etide i skale postale su mu nevažne i ispisao se. Veruje da ga je kao muzičara izgradilo upravo to što je prvo gradio lični odnos s instrumentima, a tek kasnije prošao kroz školski sistem na akademiji u Holandiji. O svom muzičkom opredeljenju kaže:
– Magistrirao sam na saksofonu, odrastao na srpskoj tradiciji, ali za mene muzika nema granice i ne poznaje žanrove. Svaki muzičar će vam isto reći, muzika je sveobuhvatna.
Bata, pa on
U Kini je Bata Živojinović, pa Slobodan Trkulja i „Balkanopolis”. U emisiji koja je pre dve godine uživo, ali i preko interneta pogledana više od 16 milijardi puta (na planeti živi oko osam milijardi stanovnika), predstavili su Srbiju pesmom „Tamo daleko”, uz klavirsku podršku Langa Langa, jednog od najpoznatijih pijanista na svetu.
– Najlepši osećaj na svetu. Kada bi postojalo osvajanje zlatne medalje na Olimpijadi za muziku – to bi bilo to, 16 milijardi i 216 miliona pregleda nastupa na kojem sam predstavljao Srbiju je najlepši san koji sam odsanjao. Što se mene tiče biću presrećan i da zauvek ostanem večiti drugi posle Bate, biti na listi s njim je već samo po sebi velika čast – iskren je Slobodan, koji već godinama radi na kulturnoj razmeni Kine i Srbije.
– Želeo sam da im uzvratimo za svu dobrotu i gostoprimstvo koje pokazuju prema meni, „Balkanopolisu”, prema Srbiji, prema našoj tradiciji. Ideja je bila da u Srbiji proslavljamo Kinesku novu godinu i da prikažemo deo njihove nematerijalne kulturne baštine kroz festival koji je besplatan za sve posetioce. Uz podršku ambasade Kine u Beogradu, osnovao sam Kineski festival svetla i započeo zvaničnu proslavu Kineske nove godine 2019. Ovo nam je 7. festival po redu i vidim da je izuzetno popularan među ljudima. Ove godine ćemo imati i poseban program za završetak festivala, gala koncert 7. februara u Sava centru pod imenom „Balkanopolis i prijatelji: Put svile” – navodi Trkulja i najavljuje vrlo energičan i uzbudljiv program s izuzetnim muzičarima iz raznih krajeva sveta koji prvi put dele binu zajedno.
– Gost iz Kine biće nam Guo Gan – megazvezda na instrumentu – arhu. Virtuozni umetnik koji sarađuje s Hansom Zimerom, Langom Langom i koga ste slušali u holivudskim filmovima, doneće zvuk drevne Kine i vodi nas na početak „Puta svile”, u grad Sijan, prestonicu 13 kineskih careva gde žive terakota ratnici.
Naš sagovornik nabraja dugu listu učesnika: Keli Toma, umetnica s Krita koja svira liru, Erini, vokal nove generacije, Efren Lopez, virtuoz na lauti…
Na pitanje o kineskoj publici i poređenju s našom, odgovor je prijatan.
– Ljudi velikog srca, i jedni i drugi. Porodični, ljubazni, umeju da se raduju… Vole porodična okupljanja i druženje. Na koncertima „Balkanopolisa”, kao i u Srbiji, uvek je energično, dišu s nama od prve do poslednje pesme. Uvek ovacije na kraju, uvek emotivne reakcije.
Nije čudo da publika voli muziku „Balkanopolisa”, s obzirom na to da spajaju gajde s gitarskim efektima i vah pedalama, kavale i rok gitare, tambure i bubnjeve, protkanu snažnim orkestarskim zvukom, od epskog do liričnog. Uz to ide neverovatna izvođačka energija Trkulje, koji svira više od 20 različitih instrumenata – gajde, tambure i gitare, klavir, frule, kaval, jermenski duduk, kritsku liru i lautu, klarinet, tangpan, flautu i mnoge druge.
– Radoznalost me je dovela dotle da mogu da koristim mnoge instrumente, pa samim tim i kad stvaram, imam više slobode u odabiru boja zvuka, melodija.
Optimizam pred koncert u Beogradu ima pokriće. Poznati su nastupi u Šangaju, gde su tokom Ekspa 2010 nastupali pred oko 30.000 ljudi i postavili zvaničan rekord posećenosti ovog događaja, zatim koncerti u Britaniji za Bi-Bi-Si televiziju, kao i nastup pred više od sto miliona gledalaca širom sveta tokom izbora za pesmu Evrovizije.
– Koncerti u Maleziji, na ogromnoj sceni iza koje je džungla puna majmuna, nastup ispred drevne Daming palate u Sijanu u Kini… ima ih dosta, ali koncerti u Sava centru su mi uvek bili posebni. Od prvog solo nastupa s Beogradskom filharmonijom, slavnog nastupa s Metropol orkestrom do tradicionalnih „Balkanopolis” koncerata koje je privremeno zaustavila korona.
Na kraju razgovora Slobodan je zaključio:
– Svaki san koji sam sanjao na kraju se ostvario na jedan ili na drugi način, ali za svaki je trabalo da se ispuni punoća vremena. Voleo bih da u jednom momentu prenesem znanje i umeće na nove generacije, znam da ima puno mladih ljudi koji bi vrlo rado učili da sviraju instrumente koje sviram. Daće Bog, biće prilike i za to – zaključuje otac tri ćerke.
Leteći zmaj
Našeg umetnika u Kini zovu Fej Long – leteći zmaj, što se u ovoj zemlji Dalekog istoka smatra najvećim odrazom uvažavanja, jer je zmaj njihov drevni simbol. Slobodan Trkulja rado priča o svom nadimku.
– Za vreme prvog dolaska u Kinu i nastupa koje sam imao s „Balkanopolisom” u Šangaju 2010, valjda inspirisani muzikom, imidžom, nastupom, počeli su tako da me zovu. Prvo sam mislio da sam dobio zanimljiv nadimak, ali sada je to postalo ime po kojem me svi u Kini znaju, pogotovu posle nastupa na Kineskoj centralnoj televiziji (CCTV). Kažu mi da to ime nosi veliku snagu, zmaj je naravno drevni simbol Kine, a Kinezi smatraju da su potomci zmaja.
