Zima među košnicama
Pčelama u januaru i februaru treba obezbediti dovoljno meda, a njihove „kuće” povremeno treba obići, proveriti da se negde nije uhvatio led i zatvorio dotok vazduha
Vladan Popović, pčelar iz okoline Kraljeva, zavoleo je pčele još u mladim danima, a danas se uspešno bavi njihovim uzgojem. Od pčela ne dobija samo med, već sa suprugom pravi razne kreme na bazi pčelinjeg otrova.
Ljubav prema pčelama preneo mu je teča. Od njega je dobio prva znanja. Jedva je čekao vikende i raspuste da s tečom obilazi košnice. Tako je polako ulazio u tajne pčelarstva. Tokom studija, priznaje, zbog obaveza nije stizao da se bavi pčelama, ali ih nije zaboravio. A Vladana nije zaboravio ni njegov rođak.
– Kada sam diplomirao, teča mi je poklonio pet košnica s rečima da sada, pošto imam svoj hleb, mogu da se posvetim i ljubavi iz mladosti, a ako poželim i to može da mi bude i životno opredeljenje – seća se Vladan.
Tako nešto se i desilo: ubrzo je prionuo da čita literaturu o pčelama i pčelarstvu. Početkom 21. veka počeo je ozbiljno da se bavi pčelarstvom, a u sve se uključila i njegova supruga koja je takođe zavolela pčele. Trenutno imaju košnice na Kosmaju i Goču. Vladan objašnjava da klima na ovim planinama u potpunosti odgovara pčelama.
– Kosmaj je idealno podneblje za bagremov med, ali i za lipov i kupinov. Mnogi mi traže i posebno vole baš kupinov med, jer je on tamniji i ima više minerala. Svetlije vrste imaju više vitamina. Otprilike po košnici proizvedem oko deset kilograma meda – kaže Vladan.
I zimi za pčelare ima posla i briga. Tokom zimskih meseci valja zaštiti pčele u košnicama i potruditi se da zdravstveno stanje pčela bude odlično. Otkriva svoj „recept”.
– Potrebno je tokom zime obezbediti dovoljno meda za pčele, otprilike 15 kilograma po košnici, povremeno ih obilaziti i proveriti da se negde nije uhvatio led i zatvorio dotok vazduha. Pčele treba čuvati i od stršljena. Jedna od efikasnih metoda je da se stršljeni koji vole miris piva namame na flašu piva, a onda i u nju uhvate. Za razliku od stršljena, pčele ne podnose miris alkoholnih pića kao ni parfema – otkriva pčelar.
Sa suprugom, koja je biolog, Vladan na bazi propolisa pravi kapi za nos, a od pčelinjeg otrova kozmetičke kreme za negu lica, ali i protiv bolova. Objašnjava da je pčelinji otrov providna tečnost karakterističnog mirisa, gorkog ukusa i kisele reakcije. Glavni sastojak je protein melitin.
– Iako je jedan od najjačih bioloških otrova, kada se koristi u malim dozama, pčelinji otrov je veoma koristan u borbi protiv velikog broja bolesti. Dugo se koristi u tradicionalnoj medicini za lečenje reumatizma – navodi tek jednu od brojnih primena Popović.
