Zaboravili na prevenciju
Spušta se starosna granica: među onima koje muči visok krvni pritisak sve je više mlađih ljudi. Pre 10 godina od hipertenzije umrlo je 4.300, a 2023. godine 8.500 osoba
Svakoga ko misli da su mediji dosadili i bogu i ljudima pišući često o faktorima rizika za bolesti srca i značaju sistematskih pregleda demantovaće dve stvari: poražavajuća statistika preventivnih pregleda u ovoj oblasti i porast broja obolelih od hipertenzije.
Govoreći na 9. međunarodnom kongresu Udruženja za hipertenziju, koji je prošlog vikenda održan u Beogradu, dr Dragana Atanasijević, specijalista javnog zdravlja u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, rekla je da je pre 10 godina ukupno od hipertenzije umrlo 4.300, a 2023. godine – 8.500 osoba. Pri tome spustila se starosna granica: među onima koje muči visok krvni pritisak sve je više mlađih ljudi.
Kao neko ko se bavi menadžmentom zdravstva i organizacijom zdravstvenog sistema, ona je ukazala na nekoliko statistički veoma važnih podataka, koji bi trebalo da ne samo kardiologe, već i sve druge specijaliste pokrenu na akciju. Među osnovnim uzrocima smrti u Srbiji s petog na drugo mesto popela se hipertenzija i ostale bolesti srca i krvnih sudova. Zato je među prioritetima za sprovođenje zdravstvene zaštite osiguranih lica na drugom mestu prevencija i suzbijanje hroničnih bolesti pre svega srca i krvnih sudova, a tek na trećem mestu su trudnice, odnosno žene u reproduktivnom periodu.
Ali sve to, kako je primetila dr Atanasijević, ne prate mere prevencije jer lekari u domovima zdravlja nemaju dovoljno vremena da pacijente savetuju da ne puše, ne piju, da vode računa o gojaznosti.
– Umesto da se bave primarnom prevencijom kod pacijenata kod kojih postoje faktori rizika, lekari se bave takozvanim tercijarnim nivoom prevencije – zapuštenim pacijentima i teško obolelim, s komplikacijama. Uvodimo lekove treće generacije i otvaramo angio-sale, umesto da se bavimo primarnom prevencijom. Moramo da napravimo nove vodiče za prevenciju, da dospemo do svakog lekara – rekla je dr Atanasijević i za to bila nagrađena velikim aplauzom.
Ona je podsetila i da se za zdravstvo iz društvenog bruto proizvoda izdvaja 10 odsto, odnosno 919 dolara po glavi stanovnika. Uporedila je Srbiju sa četiri zemlje – Italijom, Hrvatskom, Grčkom i Slovenijom. One su referentne zemlje koje se uzimaju u obzir kada se medikamenti stavljaju na listu lekova koji se izdaju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje budući da imamo sličnu populaciju po godinama starosti i problemima u zdravstvu.
– U Srbiji se izdvaja 10 odsto iz društvenog bruto proizvoda, ali je to u realnom novcu najmanje u odnosu na te četiri zemlje. Imamo manje od hiljadu dolara po glavi stanovnika i time treba da obezbedimo ne samo lekove, već punu zdravstvenu zaštitu za zdravstveno osigurane stanovnike. Italija za to ima pet puta više novca – navela je dr Atanasijević.
Paket osnovnih zdravstvenih usluga podrazumeva i da svako ko ima zdravstvenu karticu ima pravo na preventivni pregled i skrining jednom u dve ili jednom u pet godina, u zavisnosti od starosne kategorije.
– Ali, nažalost, obuhvat osiguranih lica po pregledima jedva je četiri odsto. Trebalo bi da u kategorijama preventivnih pregleda imamo procente od 20 ili 50 odsto, a naši procenti su jednocifreni. Za preventivne preglede za kardiovaskularne bolesti, na koje bi trebalo da odlaze muškarci s navršenih 35 i žene s više od 45 godina, imamo svega pet odsto pregleda i to je nedopustivo – upozorila je ona.
Zato ne treba da čudi ni naredni podatak: u 2023. godini svaki 100. pacijent s dijagnozom hipertenzije iz doma zdravlja završi u bolnici, a svaki šesti dva puta godišnje završi u bolnici s prosečnom dužinom ležanja od 7 dana. Hipertenzija se ne rešava bolničkim lečenjem, zaključila je dr Atanasijević i apelovala da se više vodi računa o kvalitetu i broju preventivnih pregleda.
