Ko je zagonetna žena sa slika Gustava Klimta?

Ko je lepa zagonetna žena na slici „Poljubac” jednog od najpoznatijih slikara s početka 20. veka, Gustava Klimta? Dobri poznavaoci njegovog života i dela gotovo su sigurni da je to dizajnerka i modna ikona, Austrijanka, rodom iz Beča, Emilija Luiza Flige, iako su kroz Klimtov život prošle mnoge žene.

Emilija Luize Flige nije bila samo prijateljica i životna saputnica jednog od najpoznatijih slikara secesije, već i žena koja je oblikovala viziju umetničke mode i stila na prelazu iz 19. u 20. vek. Njihova veza bila je duboko ukorenjena u zajedničkom duhu slobode, kreativnosti i nesputanosti društvenih normi.

Rođena 30. avgusta 1874. godine u Beču, Emilija je odrasla u porodici koja je ohrabrivala nezavisnost i inovativnost. Zajedno sa sestrama otvorila je modni salon „Sestre Flige”, gde je promovisala tzv. reformističku modu. Njene kreacije, oslobođene stega korseta i klasičnih viktorijanskih normi, nudile su ženama udobnost i slobodu izraza, što je bilo revolucionarno za to doba. Emilijine kreacije bile su slične onome što je Klimt radio u svojoj umetnosti.

Upoznali su se krajem 19. veka, kada je Klimt već bio poznat umetnik, a Emilija ambiciozna mlada dizajnerka. Njihova slobodarska ljubav trajala je više od 27 godina, sve do Klimtove smrti 1918. godine. Iako vezu nikada nisu ozvaničili, njihovo prijateljstvo i umetničko partnerstvo bili su neizmerno značajni. Njegove poslednje reči navodno su bile: „Pozovite Emili“.

Emilija i Gustav provodili su leta na jezeru Aterse podno Alpa u Gornjoj Austriji, gde su uživali u prirodi i tišini daleko od gradske vreve Beča. U mestu Liclberg, u vili Paulik, koju smo nedavno imali priliku da posetimo, Emilija je često bila Klimtova družbenica dok je stvarao svoja dela inspirisana alpskim pejzažima i blistavim vodama ovog božanstvenog, i danas, zaštićenog nezagađenog jezera čija se voda može slobodno piti. Njihova letovanja nisu bila samo beg od svakodnevice, već i vreme intenzivne umetničke inspiracije.

U obližnjem mestu Šrufling otvoren je i muzej, poznatiji kao "Klimt centar" koji nas podseća na ovu jaku ljubavnu i umetničku vezu, nudi poglede na stvaralaštvo Gustava Klimta i njegove manje poznate pejzaže, kada su mu inspiracija bila upravo cvetne poljane ovog idičilnog mesta. Čak postoji i mesto u muzeju, sa prozorčićem, sa kojeg možete da gledate Klimtovim očima na prizor koji ostavlja bez daha. Zato i ne čudi što je Klimt upravo ovde nalazio nadahnuće za svoja remek dela koja i danas privlače pažnju ljubitelja umetnosti. Takođe, u muzeju izložene su odevne kreacije koje je dizajnirala ova neobična žena, a koje nam je predstavila kustoskinja "Klimt centra", Evelin Obermajer.

Nakon Klimtove smrti, Emilija je nastavila da vodi svoj salon i održava sećanje na umetnika kroz čuvanje njihovih pisama i crteža. Tokom Drugog svetskog rata izgubila je većinu svojih materijalnih dobara, ali je ostala simbol snažne i nezavisne žene. Preminula je 1952. godine, ostavljajući za sobom nasleđe ne samo u modi već i u umetničkoj istoriji.

Jedno jen sigurno, Emilija Luize Flige bila je mnogo više od Klimtove muze – ona je bila inovator, umetnica i simbol ženskog osnaživanja u doba kada se od žena očekivalo da ostanu u okvirima tradicionalnih uloga, menjajući tako tok istorije umetnosti i mode, ali i društvene norme.