Čovek koji je pobedio vazduh

Letom iznad subotičkog trkališta pred nekoliko hiljada ljudi, Ivan Sarić je 16. oktobra 1910. godine postao prvi čovek s prostora današnje Srbije koji je avionom koji je sam konstruisao – poleteo, uzdigao se na visinu od trideset metara i bezbedno sleteo.

„...Osećaj da sam pobedio vazduh, da sam nad najvišom kućom u Subotici, da ću vremenom stići još više pod oblake... to su osećaji koji se ne mogu izraziti. To samo jednom čovek oseća u životu...”, godinama kasnije pričao je Sarić, sećajući se ovog događaja.

Danas, 114 godina kasnije i dalje su živa sećanja na ovaj događaj. Na njega se svake godine podseća, priređuju se izložbe, tribine, predavanja. Pionirski period, posebno građa i predmeti Ivana Sarića čine važan deo fonda Muzeja vazduhoplovstva i neiscrpan istorijski izvor za ovu epohu avijacije.

Replika aviona za posetioce muzeja

Kada je obeležavano 50 godina od leta, 1960. priređena je izložba i aero-miting na starom beogradskom aerodromu. Tada je uz Ivanovo prisustvo prvi put predstavljena i replika aviona „sarić broj 1”. Takođe, 2010. izložbom „Vek avijacije u Srbiji” Muzej vazduhoplovstva je javnosti još jednom predstavio delo ovog velikog čoveka, u prisustvu njegove porodice i potomaka.

– Imam priliku da proučavam njegov život i delo, što je za mene posebna čast, pa mogu da kažem da se iza omanjeg čoveka, smeđih očiju i kose, krije vanserijska ličnost. On je heroj svog vremena – kaže Mirjana Novaković Munišević, viši kustos Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu.

U stalnoj postavci ovog muzeja prvo se uočava replika aviona kojim je prvi put poleteo pred publikom. Napravljena je 1957. godine i to uz pomoć sugestija i sećanja samog Sarića.

– Eksponat koji, iako nije u potpunosti originalan, oslikava umeće jednog čoveka koji je napravio iskorak u budućnost. Tako na postavci možemo videti baštensku stolicu u kojoj je leteo, točkove bicikla, elisu s ugraviranim imenom i godinom izrade. Takođe, izloženi su i delovi aviona „sarić broj 2”, a predstavljena je i radionica s originalnim alatom, stolarskom tezgom i drugim predmetima – kaže naša sagovornica.

Sarić je bio atletičar, rvač, mačevalac i jedan od osnivača fudbalskog kluba u Subotici, a i drugih sportskih društava tog vremena. S fudbalom se upoznao u Beču leta 1899. godine. Oduševljen tada malo poznatom igrom, donosi fudbalsku loptu u Suboticu i upoznaje svoje sugrađane s novim sportom. Njegovom inicijativom osnovan je fudbalski klub Bačka, prvi u Subotici i Vojvodini.

Avijacija je ipak bila njegova najveća strast. Samouk konstruktor i pilot, vrhunac svog plodonosnog rada dostiže izgradnjom letelica. Imao je ideju da napravi i motor koji bi ugradio u njih.

O vazduhoplovstvu je mnogo više saznao preko novinskih članaka i vesti iz sveta o prvim letovima pionira svetske avijacije. Međutim, jedan poseban događaj učinio je da ostane opčinjen. Igrom sudbine našao se na pravom mestu u pravom trenutku. Naime, u avgustu 1909. godine Sarić je učestvovao na automobilskoj trci u Francuskoj. Na vojnom vežbalištu pokraj Pariza prvi put je video avion. Upoznao je francuske pionire avijacije i oduševio se njihovim projektima, a najveći utisak na njega ostavio je inženjer i pilot Luj Blerio, koji je te godine prvi avionom preleteo Lamanš u svom jednokrilcu.

– Nekoliko dana kasnije već je bio u Subotici, s čvrstom odlukom da napravi sebi avion. Kupio je drvenu građu, daske i letve od čamovine i u obližnjoj stolarskoj fabrici ih je izrezao na potrebne dimenzije. Tako je već u leto 1909. u kući porodice Sarić, ideja večitog entuzijaste počela da se ostvaruje – kaže naša sagovornica.

Po završetku Prvog svetskog rata povlači se iz vazduhoplovstva. Shvatio je da je avion postao ubojito oružje i da je nevino vreme pionira avijacije na zalasku. Njegovo poslednje učešće u sportskoj manifestaciji zabeleženo je 1965. godine kada mu je kao najstarijem učesniku „Prvog sedmojulskog relija” uručen pehar. Naredne godine, u devedesetoj godini burnog života nakon kratke bolesti umire u svojoj kući u Subotici, u Ulici Otona Župančiča broj 24, adresa koja još uvek čuva duh vremena s početka 20. veka.

Nije zaboravljen

Grad Subotica posebno neguje lik i delo Ivana Sarića. Na jednom od subotičkih trgova postavljen mu je spomenik s biciklom i elisom, osnovna škola nosi njegovo ime, kao i subotički aero-klub. U Beogradu takođe postoji ulica s njegovim imenom.

– Muzej vazduhoplovstva u sastavu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije od svog osnivanja do danas jeste čuvar vazduhoplovnog nasleđa dugog više od jednog veka. Bogatstvo vazduhoplovne istorije ogleda se u fondu Muzeja, dok se on sam svrstava u vodeće ustanove ovog tipa u Evropi – kaže viši kustos Mirjana Novaković Munišević.

Piloti školovani u Francuskoj

Već od 1902. godine Kraljevina Srbija školuje prvog balonistu, da bi deset godina kasnije, 24. decembra 1912. godine osnovala Vojno vazduhoplovstvo, kao jedna od prvih zemalja u svetu. Zatim je sledilo i školovanje prvih pilota u francuskim avijatičarskim školama koji će već narednih godina svoje znanje i umeće pokazati u balkanskim, a zatim i u Velikom ratu. Takva tradicija nastavila se i u novoformiranoj Kraljevini Jugoslaviji, kao i u posleratnoj Jugoslaviji i održala se do danas.

Pionirska postava

Mnogi mladi ljudi u to doba bili su zaljubljenici u letenje, čitali su, pisali, pratili štampu i tokove u svetu. Pravili su makete, modele, a neki od njih uspešne konstrukcije koje su i letele. Jedan od najpoznatijih bio je Edvard Rusjan, konstruktor i pilot i jedan od najznačajnijih jugoslovenskih pionira vazduhoplovstva. Pančevački lekar Vladimir Aleksić pravio je makete i modele. Ideju da jedrilicu preradi u avion nije realizovao usled prerane smrti. Jezgro beogradskih avijatičara početkom 20. veka činili su Aleksandar i Jovica Deroko, Đorđe i Dušan Roš, Ljubiša Glišić i Strahinja Ban Nušić.

Prva Sarićeva ljubav bicikli i automobili

Mirjana Novaković Munišević podseća da junak naše priče kao mladić ulazi prvo u svet biciklizma 1891. godine. Ovaj sport postaje njegova dugogodišnja strast. Kao biciklista pobeđivao je na trkama u Mađarskoj, Austriji, a 1900. godine postao je prvak Srbije. Pobedničkim medaljama okitio ga je lično kralj Aleksandar Obrenović.

Biciklizam je zamenio motociklizmom i automobilizmom. Čak je 1905. godine od starih delova napravio automobil, ostavivši svoje sugrađane u čudu. Sarićeva supruga Irena bila je jedna od prvih žena s ovih prostora koja je vozila automobil.

Iz naše arhive