Neodoljivi šarm radničkog grada

Ležerno obučeni poslovni ljudi s rancima na leđima, ogromni ulični murali, gajdaši obučeni u kiltove i dosadna kiša samo su neka od obeležja najvećeg škotskog i petog po veličini grada u Velikoj Britaniji.

Za razliku od škotske prestonice Edinburga, koja je udaljena samo 75 kilometara, Glazgov nije toliko poznat po velelepnim građevinama, istorijskom nasleđu i turističkim znamenitostima. To je i dalje pretežno industrijski grad, nekada čuven po ogromnom brodogradilištu i teškoj industriji. Ipak, već decenijama industrija je u blagoj recesiji.

Hladna klima, srdačni Škoti

Ni klima ovde nije preterano prijatna. Česte su kiše, udružene s jakim vetrom, posebno u kasnu jesen i zimu. Zato nije slučajno da izumitelj nepromočive tkanine za kišne mantile, Čarls Mekintoš potiče baš iz ovog grada. Takvo vreme, odnosno klima je i razlog zašto su u Glazgovu, pa i šire, u celoj Škotskoj, zgrade građene uglavnom bez terasa.

Ali, tu su zato Škoti.

„Ljudi u Velikoj Britaniji važe za zatvorene i pomalo prepotentne, ali u Glazgovu, kao uostalom i celoj Škotskoj to nije slučaj. Svi su ljubazni, učtivi, spremni da vam pomognu i saslušaju kada im se obratite. Nema one nervoze, niti užurbanosti karakteristične za velike gradove. Osećaju opuštenosti doprinose i ulični murali, po kojima je ovaj grad čuven, prolaznici u tradicionalnoj škotskoj odeći, ulični svirači, galerije”, ističe Irena Todorović, koja se nedavno vratila iz Glazgova.

Smešten je na zapadu Škotske, u dolini reke Klajd, sa 630.000 stanovnika u užem gradskom jezgru i oko 1.300.000 sa predgrađima. Njegova istorija neraskidivo je vezana i s usponima i padovima britanske imperije.

Naziv grada potiče od škotske reči zelena dolina što opisuje kako je ovo područje, verovatno, nekada izgledalo. Te doline odavno više nema, ali ima mnoštva parkova po kojima je ovaj grad poznat, pa se smatra za jedan od najzelenijih u Velikoj Britaniji.

Glazgov je osnovan u 12. veku, a već u 15. dobio je status slobodnog kraljevskog grada. Tada je završena i izgradnja Katedrale Svetog Munga, zaštitnika grada i svetitelja koji je u ranom srednjem veku preobratio Škotsku u hrišćanstvo. Katedrala je izgrađena na mestu gde je i ranije postojala crkva i očuvana je do danas, tako da predstavlja jedan od simbola grada i jednu od retkih građevina sačuvanih iz tog vremena. Na brdu iznad katedrale nalazi se i staro groblje, s mnoštvom interesantnih spomenika, odakle se pruža lep pogled na grad.

Ubrzo po dobijanju statusa slobodnog kraljevskog grada, Glazgov je dobio i univerzitet, jedan od najstarijih u Velikoj Britaniji, osnovan 1451. godine. U gradu su kasnije osnovana još dva univerziteta, tako da ih sada ima tri, ali je Univerzitet Glazgov i dalje najpopularniji. Inače, zbog tri univerziteta koji se ovde nalaze u Glazgovu boravi veliki broj studenata iz celog sveta, što ovom gradu daje posebnu atmosferu.

Najveći uspon grad je doživeo u 18. i 19. veku, u vreme industrijske revolucije, kada je postao centar teške industrije i jedno od najvećih brodogradilišta u Evropi. Otvorene su železara, fabrika hemijske industrije, u okolini su rudnici, železnicom je grad povezan s ostalim delovima Velike Britanije. Tada je Glazgov dobio i epitet radničkog grada što je karakteristika koja ga uz sve promene do danas nije napustila. U to vreme, a posebno u 19. veku, izgrađena je i većina građevina u centru grada po kojima je on i danas poznat.

„Na Trgu kralja Džordža nalazi se Gradska većnica, izgrađena 1888. godine, koja je jedan od simbola Glazgova. U njenoj blizini nalaze se i brojni spomenici, među kojima se izdvajaju statua pesnika Valtera Skota, spomenik Džejmsu Vatu, pronalazaču parne mašine koji je rođen u ovom gradu, bista vojvode od Velingtona, s karakterističnom crvenom kapicom, bista kraljice Viktorije. U blizini se nalaze i druge znamenitosti grada iz tog vremena, kao i najvažniji muzeji i galerije. Ulaz u mnoge od njih je besplatan, ali uz uslov da se termin unapred zakaže”, objašnjava Irena Todorović. 

Osim po industriji, Glazgov je poznat kao jedan od centara umetnosti. To datira još od kraja 19. veka kada je, zaslugom Čarlsa Mekintoša, ovaj grad postao centar „Art nove”, po mnogima jednog od poslednjeg originalnog umetničkog pokreta u Evropi. Mekintoš je projektovao zgrade u obliku secesije, a jedno od njegovih najpoznatijih dela je zgrada Glazgovske umetničke škole.

Gastronomski raj

Naravno, kakav bi to bio radnički grad da nema noćnog života, i to nadaleko poznatog. Za to su zaduženi brojni pabovi i klubovi, poznati po škotskom džinu, pivu i, naravno, veseloj atmosferi. Glazgov je i svojevrsni gastronomski raj. Ali zbog sve većeg broja žitelja poreklom iz Indije i zemalja Dalekog istoka, škotsku kuhinju poslednjih godina sve više zamenjuje azijska. Glazgov je i grad sporta, a susret dva najpoznatija kluba Seltika i Glazgov rendžersa jedan je od najpoznatijih evropskih derbija. Tada u gradu vlada posebna atmosfera i sve je podređeno tom događaju.

Ljubiteljima šopinga na raspolaganju su brojni tržni centri i glavna Bjukenan ulica u kojoj se nalaze radnje i butici svetskih brendova, ali cene u njima nisu baš niske.

Kada je reč o saobraćaju, turistima se savetuje da koriste metro, koji nije mnogo skup i lak je za snalaženje. Inače, glazgovski metro je treći u svetu po starosti i kružnog je oblika, a čine ga dve linije i petnaestak stanica. Autobuski prevoz je komplikovaniji, jer ga obavlja više prevoznika, pa se dešava da isti brojevi autobusa idu u različitim pravcima. Karta se plaća na licu mesta, a ukoliko ste na stanici, vozaču morate mahnuti, jer se može dogoditi da se ne zaustavi.

„Kapa” vojvode Velingtona

„Kapica” na glavi vojvode od Velingtona, spomeniku koji je jedan od simbola grada, sjajno oslikava škotski mentalitet i smisao za humor. Naime, početkom osamdesetih godina 20. veka neki dovitljivi Škot popeo se, usred noći, na bistu i vojvodi stavio saobraćajni čun (kapu) na glavu. Već sutradan „kapa” je uklonjena, ali se ubrzo opet obrela na istom mestu. I tako decenijama, čim bi je vlasti sklanjale, neko bi je ponovo vraćao. Zbog toga su 2023. godine gradske vlasti čak pokrenule inicijativu da se postolje spomenika podigne, za šta su izdvojena i značajna sredstva. Čim su građani za to čuli, pokrenuli su peticiju protiv toga. Od tada „kapicu” više niko ne dira.

Murali i „Armadilo”

Grad je ukrašen brojnim muralima, različite veličine i često neobičnog izgleda, koji se nalaze na javnim i stambenim zgradama, zidovima napuštenih fabrika, ogradama... Poslednjih decenija, zbog sve izraženije deindustrijalizacije akcenat se stavlja na razvoj umetnosti, nauke i uslužnih delatnosti. Velika atrakcija je i vrlo moderan naučni centar i izložbena i koncertna dvorana nazvana „Armadilo” ili oklopnik, jer oblikom podseća na tu neobičnu životinju.