Da ne gubite vreme – Saveti da razgovor uvek ide u željenom pravcu
Ako neko i pomisli da može da priča, odnosno komunicira i da ima pravo da se povuče – to jednostavno nije istina. Naime, ljudi su socijalna bića i ne opstaju bez komunikacije, traže interakciju i razmenu kako bi potvrdili kolektivnu svrhu, da budu i žive u zajednici. Ono što je poseban izazov, to je kako da komuniciramo da razgovor uvek ide u željenom smeru, da ne gubimo vreme i dobijemo ono što želimo od svog sagovornika.
„Nekada naivno verujemo da ćemo time što ćutimo, ili uskratimo osobu za odgovor zapravo izaći, odnosno odustati od komunikacije koja je toksična. Ali, i ne odgovaranje je poruka, signal, znak. Nije slučajno što se upravo ovakva ponašanja svrstava u pasivno agresivno i zove se kažnjavanje ćutnjom koje spada u najpodmuklija kažnjavanja. Ovakav vid komunikacije nosi poruku da osoba koju izbegavamo nije vredna i da ne želimo odnos”, navela je Ivana Blečić, NLP master i kreativni edukator dodajući kao jako istinitu izreku: „Jezik kosti nema, ali kosti lomi”.
U pitanju je, navodi dalje, izreka koja tako slikovito predstavlja značaj i snagu komunikacije i činjenice da je ljudima dato na korišćenje jedno moćno, predivno i opasno oružje, a bez jasnog uputstva za rukovanje i upotrebu.
„Ja bih rekla da kroz reč i volimo i bolimo. Nekada namerno, a nekada potpuno iz nehata izgovorimo reči posle kojih teško da možemo nazad. Najbolji savet koji možemo dati sebi je da sačekamo, da ne odogovaramo, ne pišemo dok krv u nama kljuca, dok osećamo jak emotivni naboj i dok traje afekat. Negde na početku svoje karijere od iskusnog kolege čula sam da on ima folder za „ljute mejlove”. Tu se nalaze svi oni koji su ispisani u trenucima besa, razočarenja ili želje za razračunavanjem. TTi mejlovi tu prenoće, daju priliku da razmislimo i postupimo hladne glave. Koliko sam se samo puta čudom čudila kada bih sutradan pročitala svoje „besne” rečenice, nakon prospavane noći. Koliko mi je samo puta ova jednostavna metoda „spasila glavu”. Danas na primer pored foldera za „ljute mejlove” imam i folder za „ljute poruke”. Tu odleže, umire se”, navodi kao k oristan savet i alata naša sagovornica.
Prema njenim rečima i bogatom iskustvu ovo je tehnika kojom ćete mnogo toga saznati i o sebi, ali i dubini konflikta ili odnosa sa osobom kojoj su bile namenjene. Iz tih uvida teba donositi odluke i preduzimati dalje korake - reći istinu tamo gde to ima smisla, gde postoji kapacitet za promenu i gde je odnos snažan, dvosmeran. Ukoliko nije tako, Blečić preporučujue, da istinu ostavite samo za ljute foldere, jer će svakako doneti mnogo više štete nego koristi.
„Sve dok se raspravljamo, svetimo, nadmećemo ma koliko bili kominikaciono vešti mi dajemo energiju nekorisnoj komunikaciji. Jedini način da izađemo iz tog začaranog kruga, jeste da „istupimo iz te igrice”. Jer telo i te kako govori o onome što duša skriva. Sve i da ćutite odaće vas zažareni obrazi, sevanje u očima ili stisnute pesnice. Verovali ili ne, ovi pokazatelji mogu produbiti konflikt i nelagodnu atmosferu, bez da ste progovorili i jednu jedinu reč. Ono što pomaze u takvim situacijama jeste da nađete dobru nameru u ponašanju sagovornika. Šta je to dobro što on želi da postigne za sebe, svoj tim? Kada pronađete dobru nameru, tenzija opada i to je primetno na svim nivoima i daje priliku da razmislite i prepoznate šta vam je činiti, da li želite ili ne da nastavite odnos uz svest da je pola odgovornosti za ton i ishod komunikacije na vama. Da uvek postoji ona polovina koja je do sagovornika. Da znate da postoje i situacije u kojima sagovornik prosto „traži kavgu”, iz mnogo razloga. Tada je važno da znate da ste dobro uradili posao, da možete da stanete iza svojih reči i pustite druge da rade svoj posao, kako najboje znaju i umeju, sve iako to za vas nije dovoljno ili nije dobro”, smatra naša sagovornica.
