Zvezda padalica

Baš kao što sam i slutila, desilo se... Muk, bol, ogorčenost i tišinu zbog izgubljenih 14 života, zamenili su nasilje, destrukcija, stihija. Ruševina više nije bila samo železnička i autobuska stanica u Novom Sadu, već je to postao i centar srpske Atine. I više nije važno da li su to bili ovi ili oni, naši ili vaši, kad su pojedine televizije od toga napravile spektakl, celodnevni rijaliti program, zaboravivši koji je cilj, zbog čega su tu... Zaboravili su golemu tugu i stradalništvo... okrenuvši se sopstvenim sitnim prolaznim interesima. Izgubivši svako dostojanstvo i umanjujući veličinu žrtve. Sutradan, kao da ništa nije bilo... Da li se nešto postiglo? Neki su zadovoljno trljali ruke zbog rejtinga, drugi su se vratili svojim malim životima. Sve je isto, ali 14 života nema. Njih niko ne može da vrati. Neosvojive tvrđave se ne pobeđuju nasiljem, već pameću.

U talasu velike tuge neki drugi uhlebljenje i životnu radost pronašli su na dalekom kontinentu, u trci za izbor novog predsednika SAD, sladivši se samodopadljivošću, praveći od javnog privatni šou, zabavljajući nemisleće mase i svrstavajući sebe u nedodirljive zvezde. Ali, ona dobra stara kaže – ko visoko leti, nisko padne! Poput zvezde padalice. Da li smo i mi toliko pali, tresnuvši jako o zemlju poput meteorita, raspavši se u hiljadu delića? Od ekskluzivnog izveštača iz SAD sa Pink televizije saznali smo da su uspešne samo one žene koje se bogato udaju, poput Džeki Kenedi, i to dva puta.

Pa šta da radimo mi, nesrećne, koje smo se udale za umetnike, zavedene kreativnim, maštovitim životom, ne razmišljajući o vili sa bazenom, dalekim basnoslovnim destinacijama, tašnama marke „luj viton” i ostalim ovozemaljskim pohlepama. Ovih dana, poput turske serije, opčinjeni smo bili filmskim poljupcem, za stolom gde je sedela uspešna Džeki Kenedi, iščekivali prosidbu veka, lamentovali nad sopstvenom nesrećom, zaboravivši u trenutku na one zavijene u crno koji nisu stigli ni do toplog doma, niti će ikada, a kamoli tako daleko, do obećane zemlje. A još manje do oltara.

Pobeda američkog kandidata Donalda Trampa na izborima ostavila je u senci novosadsku tragediju. Pevalo se i slavilo i u maloj zemlji na brdovitom Balkanu. Podizali bilbordi, vijorile zastave, javno čestitalo na novonastalim medijima. I opet smo se podelili. Ne samo na one bogate i siromašne udavače, već i na trampovce i oni koji to nisu. Jer, uvek je slađe zaviriti u tuđe dvorište. A pojedine političke ličnosti i funkcioneri, gostujući na tim medijima, dali su ovim televizijama na legitimnosti. Nema veze što se na njima ne poštuju osnovni moralni i novinarski kodeksi. Sve je samo interes. Na tome sve počiva i sve se završava. I kako onda da vaspitavamo našu decu? Dobro se udaj, obrazovanje nije bitno... Prikloni se niskosti i rečniku ulice, i napredovaćeš... Novac je samo važan, sve ostalo zaboravi. Blago nama, majkama ženske dece... Blago nama, ovakvom društvu u kojem su emocije i lepo vaspitanje odavno degradirani. I nemojte onda kriviti decu. Što bi rekao veliki Duško Radović – „Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas”. Ali, i batina, ona vaspitna, odavno je iz raja proterana... Nije ni čudo što je ovih dana najpopularniji nalog na društvenim mrežama „Moj Beograd” zatrpan slikama vršnjačkog nasilja... Da nisu naša deca zaličila na nas i na naše televizije?

I taman kada smo hteli da opustimo dušu i misli uz sport, utakmicu između Crvene zvezde i Barselone, koju je prenosio RTS 1, uz komentatorske replike uvek ubedljivog Nemanje Matića, uz poraz naših crveno-belih, na muku su nam stali jedni te isti sportski analitičari u studiju RTS. Zar je moguće da među našim pametnim ljudima nema drugih? Jedni te isti zauzimaju javni prostor suvislim komentarima. Tako profesor Dejan Nedić, valjada smatrajući da je veoma duhovit, na konkretno pitanje voditeljke Tijane Jeftić pozdravlja svoju decu na ekskurziji, nastavnike i direktora škole, otvoreno priznajući da je više u mislima bio sa njima nego na Marakani. Televizije su odavno postale platforme za privatne promocije, ideologije. Kada se valcer Andrea Rijua bude zavrteo na Prvom programu, kao i pametne misli Vladete Jerotića, izlečićemo i nas zabludele... Do tada, uživajte u poljupcu veka, u ličnom separeu Džeki Kenedi!

U NOVOM "KADRIRANjU", U "TV REVIJI", U PETAK 22. NOVEMBRA, UZ "POLITIKU", PROČITAJTE KAKO IZGLEDA NAŠE DRUŠTVO VIĐENO OČIMA DETETA