Ako smo dobro „izabrali“ roditelje – imaćemo dug život
Gost podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ je akademik profesor dr Petar Seferović, kardiolog. On govori o tome na koji način mogu da se „isprave“ faktori rizika za pojavu kardiovaskularnih oboljenja, na koje preventivne preglede treba ići, koje profesije su najviše ugrožene kada je reč o ovim bolestima…
Profesor Seferović pojašnjava šta je srčana slabost, kako se otkriva i na koje simptome treba da obrate pažnju građani i potraže na vreme pomoć lekara.
– Umor, gušenje, malaksalost, preskakanje, lupanje srca, bolovi u grudima su simptomi koji ukazuju na ovaj problem. Ali su svi ti simptomi nespecifični. Oni predstavljaju znak srčane bolesti, ali i znak opštih bolesti ili znak nikakve bolesti. Možda to bude znak samo preopterećenja organizma. Klasični su faktori rizika za srčanu slabost i kardiovaskularne bolesti. To su povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi, povišen holesterol u krvi, povećena telesna težina i smanjena fizička aktivnost. Izuzetno je važno i kako smo „izabrali“ roditelje. Ako smo „izabrali“ roditelje dobro, onda je šansa da dugotrajno i lepo živimo. Naravno, ako znamo kako treba da živimo… Pušenje je faktor rizika koji je najteže promeniti. Ali sve napreduje. Medicina od devedesetih godina prošlog veka, dvehiljaditih i svake decenije posle nije ista. Potpuno ista stvar je i sa pušenjem. Mi znamo da je najgore i najteže pušenje običnih cigareta. Postoje razni drugi mehanizmi, kada se duvan ne sagoreva, nego se duvan greje, i ti mehanizmi su prepoznati u celokupnom društvu i široko se primenjuju. Ako odete u bilo koji restoran, videćete da ljudi upotrebljavaju elektronske cigare i proizvode koje ne sagorevaju duvan nego ga greju. I to je ono što za početak treba da bude naša vrlo važna i vrlo prioritetna preventivna aktivnost.
Naravno, svako pušenje je loše. I modaliteti pušenja imaju svoje rizike, ali su rizici mnogo manji nego kad se puše obične cigarete. Treba naglasiti da je važno da mladi ljudi nikada ne dođu do cigara i ne postanu žrtve ove strašne zavisnosti – istakao je dr Seferović, koji je bio na čelu najvažnijih strukovnih udruženja u Evropi u svetu..
Gost našeg podkasta ističe i da li je tačno da menadžeri najčešće umiru od srčanih oboljenja, koje komplikacije donose ove bolesti, koja su pravila za srećan život…
– Nikako ne smemo biti opsednuti svojim zdravljem, ali moramo da učinimo obične svakodnevne stvari koje će nam omogućiti da trajemo što duže i da budemo što aktivni. Glavna stvar u svemu je da ostanete aktivan na profesionalnom planu – dodao je dr Seferović, koji će pojasniti i koliko mu znači činjenica da je zahvaljujući njegovim dostignućima porastao rejting Beogradskog univerziteta.
