Majmuni nikada neće otkucati Šekspira

Kad bi majmun pritiskao tastere na pisaćoj mašini, ako bi imao beskonačno vreme, na kraju bi napisao kompletna dela Vilijama Šekspira - ovu stari izreku preispitala su dva australijska naučnika.

Poznat kao „teorema o beskonačnim majmunima”, misaoni eksperiment se dugo koristio za objašnjenje principa verovatnoće i slučajnosti. Međutim, nova recenzirana studija koju su vodili istraživači iz Sidneja Stiven Vudkok i Džej Faleta otkrila je da bi vreme potrebno majmunu koji kuca da ponovi Šekspirove drame, sonete i pesme bilo duže od životnog veka našeg Univerzuma - što znači da je, iako je matematički tačna, teorema je „obmanjujuća”, kažu oni. Osim što je posmatrala sposobnosti jednog majmuna, studija je takođe uradila niz proračuna zasnovanih na trenutnoj globalnoj populaciji šimpanzi, koja iznosi otprilike 200.000, piše CNN.

Rezultati su pokazali da čak i kada bi svaka šimpanza na svetu bila uvrštena i sposobna da kuca brzinom od jednog ključa u sekundi do kraja Univerzuma, ne bi se ni približili da otkucaju ova pisana dela. Naime, kako pišu, postojala bi šansa od pet odsto da bi jedna šimpanza uspešno otkucala reč „banane” tokom svog života. A verovatnoća da jedna šimpanza konstruiše nasumičnu rečenicu - kao što je „ja šimpanza, dakle jesam” - iznosi jedan prema 10 miliona milijardi milijardi, pokazuje istraživanje.

„Nije verovatno da će, čak i uz poboljšanu brzinu kucanja ili povećanje populacije šimpanzi, rad majmuna ikada biti održiv alat za razvoj netrivijalnih pisanih radova”, kaže se u studiji.

Proračuni korišćeni u radu zasnovani su na najšire prihvaćenoj hipotezi o kraju Univerzuma, a to je teorija toplotne smrti. Uprkos svom nazivu, takozvana toplotna smrt bi zapravo bila spora i hladna. Ukratko, to je scenario u kome Univerzum nastavlja da se širi i hladi – dok sve u njemu umire, propada i bledi.

„Ovo otkriće postavlja teoremu među druge zagonetke i paradokse verovatnoće... gde korišćenje ideje o beskonačnim resursima daje rezultate koji se ne poklapaju sa onim što dobijamo kada uzmemo u obzir ograničenja našeg univerzuma”, rekao je vanredni profesor Vudkok.