Nevolje princa Endrua
Maraton najnovije sezone serije „Veoma engleski skandal” (večeras u 20.00, HBO) govori o intervjuu koji je vojvoda od Jorka dao novinarki Emili Mejtlis o optužbama za povezanost sa Džefrijem Epstinom i Virdžinijom Gufre
Zapanjujuć i eksplozivni razgovor britanskog princa Endrua i novinarke Emili Mejtlis u Bi-Bi-Sijevoj emisiji „Njuznajt” 2019. o optužbama za povezanost sa Džefrijem Epstinom i Virdžinijom Gufre poslužio je i kao tema za TV seriju. Reć je o trećoj sezoni „Veoma engleskog skandala” čije će sve tri epizode biti prikazane u cugu, večeras u 20.00 na HBO.
Britanska serija zasniva se na knjizi „Airhead: The Imperfect Art of Making News” Emili Mejtlis koja je ujedno uradila i scenario za ovaj TV prijekat čiji je i izvršni producent. Ona i princ Endru sastali su se 16. novembra 2019. kako bi napravili intervju koji se sada uglavnom smatra velikom mrljom na već oštećenoj reputaciji monarhije. Vojvoda od Jorka je ispitivan o optužbama da je imao seksualni odnos sa Virdžinijom Gufre (tada Roberts) u Epstinovoj kući kada je imala samo 17 godina, početkom 2000-ih.
Glavne zvezde serije su Majkl Šin kao princ Endru i Rut Vilson u ropli Emili Mejtlis.
Priča iz tračeva
Velški glumac Majkl Šin priliku da uđe u kožu Endrua opisao je kao zastrašujuću. „Kraljevska porodica toliko kontroliše šta dospeva u javnost. Tako da imate, s jedne strane, vrlo pažljivo režirane fotografije, intervjue i javna pojavljivanja, a s druge strane, tračeve i glasine. Prava je misterija ko je stvarno Endru, šta je ili nije uradio”, kazao je Šin za „Holivud reporter”.
Smatra da možemo da imamo jaka osećanja, instinkt, mišljenje o tome šta bi to moglo da bude, ali o detaljima onoga što je uradio, zaptravo, ne znamo. Zato je glumac morao da donese neke odluke da bi odigrao određene scene.
„Nikad neću reći koje su to odluke, jer one zapravo nemaju nikakve veze sa stvarnošću na ovaj ili onaj način, i to bi samo moglo uticati na način na koji ljudi gledaju ono što radim, a radije bih da to ima vrstu dvosmislenosti”, rekao je glumac.
Bez imitiranja
Šin se trudio da izbegne imitiranje vojvode, jer je smatrao da je to bolje za gledaoce. „Na kraju, želite da se publika angažuje u onome što se dešava sa likom, a ne da bude previše opterećena površinskim stvarima poput manira, glasa i fizičkih karakteristika. Za nekoga za koga publika oseća da ga tako dobro poznaje, dolaze s unapred stvorenim idejama i predrasudama o tome kako izgleda, kako zvuči, kakav utisak ostavlja”, objasnio je Šin.
Uživao je u portretisanju čoveka koji je kroz godine toliko toga izgubio, nekoga ko je nekada bio izuzetno privlačan i često smatran omiljenim detetom kraljice Elizabete Druge. „Bio je toliko popularan, hiljade žena su vrištale i dozivale ga kad bi se iskrcao, vraćajući se iz Foklandskog rata sa ružom u ustima”, prisetio se Šin.
Za umetnika je bio izazov da ga predstavi kad je – na dnu.
