Neskrivena katarza i pritajeno pomirenje

Samo nekoliko minuta nakon završetka televizijske debate u kojoj su tokom nešto više od devedeset minuta Kamala Haris i Donald Tramp iznosili stavove u vezi sa ključnim pitanjima američke unutrašnje i spoljne politike pevačica Tejlor Svift je na svom zvaničnom instagram nalogu podržala kandidatkinju Demokratske stranke. „Kao i mnogi od vas, pratila sam večerašnju debatu”, Sviftova se obratila armiji od skoro tri stotine miliona obožavalaca koji je prate na ovoj društvenoj mreži. „Rešila sam da na predsedničkim izborima svoj glas dam Kamali Haris i Timu Volcu. Glasaću za Kamalu Haris jer se ona bori za naša prava i čini da verujem kako ćemo, predvođeni ratnikom poput nje, ta prava i ostvariti”, bila je izričita pevačica.

Aludirajući na uvredljive aluzije Trampovog kandidata za potpredsednika Dž. D. Vansa upućivane tokom kampanje osobama koje nemaju dece, Tejlor Svift se ispod ove i više nego transparentne političke izjave potpisala kao Bezdetna Mačka.

Tako je planetarno popularna pevačica „ukrala šou” ne samo Trampu nego i aktuelnoj američkoj potpredsednici. A koliko je njeno javno političko opredeljivanje važno za tok i ishod aktuelne predsedničke kampanje, pokazuju kako analize agencija koje se bave istraživanjem izbornog raspoloženja tamošnjeg javnog mnjenja tako i reakcije iz izbornog štaba Republikanaca, koji Sviftovoj poručuju da među stotinama miliona njenih obožavalaca ima i mnogo onih koji će prvog novembarskog utorka ove godine ipak glasati za Trampa.

U SAD nije neobično da holivudske i muzičke zvezde javno podržavaju predsedničke kandidate, ali je ovo prvi put da politički analitičari govore kako bi upravo odluka Bezdetne Mačke da stane na stranu Kamale Haris mogla da bude presudna za ishod predstojećih izbora. Niko od tih analitičara, međutim, ni ne pomišlja da prvo odgovori na pitanje čime je to Tejlor Svift zavredela pažnju koja odavno prevazilazi okvire muzičke industrije. Njenim fenomenom bave se i ekonomisti, jer njena zarada uveliko premašuje nacionalne dohotke mnogih država širom sveta, a ispostavilo se kako je interesantna i islamskim teroristima, čija je namera bila da tokom tri koncerta u Beču izvedu niz terorističkih napada u kojima je trebalo da pogine na stotine nedužnih ljudi.

Šta se to desilo sa svetom pa da jedna ni po čemu izuzetna kantautorka s tako prosečnim i jednoličnim repertoarom očas posla zaseni sve one zvezde koje su, uprkos prevashodnoj nameri da zabave publiku širom sveta, a sebi i industriji donesu ogroman novac, ljubiteljima muzike umele da pruže trenutke istinskog umetničkog doživljaja?! Šaljivdžije će reći: isto ono što se desilo i s nama, jer biračka tela u postjugoslovenskim državicama nisu ujedinili ni Zdravko Čolić ni Đorđe Balašević ni Oliver Dragojević ni Bajaga ni Bijelo dugme, već su neskrivena katarza i pritajeno pomirenje postali sastavni deo koncerata Aleksandre Prijović!

Devojci iz Belog Manastira naravno ne pada na pamet da se javno opredeljuje za kandidate u nekoj od ovdašnjih predizbornih kampanja, ali njena meka moć i društveno-politički uticaj na našim prostorima i te kako mogu da se mere s globalnim značajem Tejlor Svift. Ali dok se u slučaju Bezdetne Mačke izvođenje lakih nota pretvorilo u političku borbu, snaha Lepe Brene je ovdašnje političke ratobornike svojim nastupima svela na nivo zabave.

Ovo je vrlo dobro razumeo Goran Bregović, pa je na nedavnom koncertu Bijelog dugmeta u nekad levičarski crvenom, a danas desničarski zajapurenom Splitu u repertoar uvrstio i pesmu „Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo”, koju je odsvirao dok se na velikom ekranu u pozadini vijorila digitalna jugoslovenska trobojka s petokrakom. Deo onih koji su te divne splitske noći došli da slušaju vesele Bosance počeo je da zviždi, ali je veći deo publike s Alenom Islamovićem zdušno pevao stihove Branka Miljkovića. Ali u tome ne treba tražiti bilo kakvu promenu raspoloženja tamošnjeg biračkog tela niti želju Gorana Bregovića da se ponovo politički angažuje. I on i njegova publika su samo pokazali kako je vreme ipak učinilo svoje, te da neskrivena katarza i pritajeno pomirenje danas mogu doći jedino s najobičnijom zabavom. Ta zabava nije do kraja jeftina, ali u njoj, sva je prilika, više neće biti ni slutnje umetnosti.

Ovo je vrlo dobro razumeo i Bora Đorđević. Do poslednjeg daha buntovan, nežan i glasan otišao je probudivši jednu od poslednjih katarzi koja nijednog trenutka našeg opraštanja od velikog rok pesnika nije naginjala ka zabavi. Onoj zabavi s kojom moramo da se pomirimo. Iako je već sada smrtno dosadna.