Otvoren „beogradski Brodvej“
Mjuziklom „Lu“, koji kompletno autorski potpisuje Željko Mitrović, svečano je podignuta zavesa u legendarnom obnovljenom zdanju u Ulici kraljice Natalije
Beograd je od večeras bogatiji za još jednu pozorišnu scenu – Teatar Odeon, koji bi se slobodno mogao nazvati i „beogradski Brodvej“, sudeći bar po sinoć predstavljenom mjuziklu „Lu“ kojim je svečano podignuta „digitalna“ zavesa umesto one starinske i teške, a iza nje otkrivena raskošna tehnološki moderna scena, ali i invetivna scenografija, kostimi, koreografija... Posle dugog niza godina obnovljen je nekada legendarni beogradski bioskop u Ulici kraljice Natalije. Ponovo radi bisokop! Napokon, jedna lepa i ohrabrujuća vest.
Ova predstava kompletno je autorsko delo vlasnika Željka Mitrovića koji je ovim ispunio dato obećanje – da će ovdašnjoj javnosti podariti nešto kvalitetno i vredno, za one koji ne podržavaju rijalitije po čemu je ovaj TV čelnik poznat, ali i kritikovan. Samo nekoliko dana nakon puštanja u etar „Elite“, a u čast 30. rođendana ružičaste televizije, pušteno je u rad još jedno elitno mesto za koje se nadamo da će ostati elitno po kvalitetu, a narodno po posećenosti.
Mjuzikl „Lu“ na zabavan, duhovit, ironičan način, kroz muziku, pesmu i igru, u dva čina, predstavlja Lucifera koji se usprotivio svom Bogu ocu i braći i sestrama, sunarodnicima nebeskoga carstva, a za kaznu poslat na zemlju da bude jedan od nas, da iskusi ovozemaljski život, pohlepu, strast, patnju, ali, na kraju i ljubav, shvativši da pakao i raj često mogu biti i jedno mesto, i da u životu ništa nije ni belo, ni crno.
Ovaj komad, pun simbola upotunjen je poznatim pesmama u novom aranžmanu, naših poznatih muzičara, pre svega Olivera Mandića koji je i prisustvovao pretpremijeri, „Ekatarine Velike“, „Zabranjenog pušenja“... Vešto je Mitrović uklopio reči pesme u narativ. Rediteljsku pomoć pružio mu je Marko Jovičić, koreografiju je osmislila Katarina Ilijašević, scenografiju Dunja Kostić, dok je kostimografske kreacije potpisala Nevena Milovanović. U glavnim uogama gledali smo: Žarka Dimoskog, Anastasiju Knežević, Marka Markovića, Vesnu Paštrović, Sašu Đuraševića, Snežanu Jeremić Nešković, Miljana Prljetu, Mladena Mljkovića, Tamaru Milojković i druge uigrane, besprekorno sinhronizovane članove glumačkog, plesnog ansambla, ali i hora Teatra Odeon.
Pored predstave u foajeu neobično eneterijerski osmišljenog pozorišta videli smo i kubističke slike, skulpture i instalacije Željka Mitrovića koji je ovim pokazao da nije samo mag televizije, rijalitija i dronova već i likovne umetnosti, jer kako kaže, ako čovek želi da se bavi televizijom mora biti svestran, a dizajn je nešto što ga je oduvek interesovalo. Pa je tako danonoćno učestvovao i u osmišljavanju ovog prostora koje deluje i magično, i mistično, poput muzeja iluzija. A televizija i pozorište jesu upravo to - jedna velika iluzija!
