Ostrvo rajskih parkova, mrgudnih bogova i osmeha

Da se opiše Bali dovoljne su dve reči: ostrvo osmeha, a to posebno važi za Ubud, glavni grad smešten pored okeana. Iako ima manje od 100.000 stanovnika, važi za kulturni centar ostrva. Već dugo Bali se smatra rajskim mestom za odmor. Gosti idu u posetu hindu hramovima, vodenim kraljevskim palatama, morskim plažama, gde se daleko više surfuje, jer je obala negostoljubiva, a talasi veliki. Zato se turisti kupaju u hotelskim bazenima, uglavnom manjim, ali ima i velikih.

U Ubudu je mnoštvo prodavnica odeće, srebra, drvenih predmeta, svih mogućih suvenira, zatim nebrojeni restorani od veoma jeftinih do onih skupljih. Turistima se nudi masaža, kišobrani i kišne kabanice, a usred grada je divan park koji se s razlogom zove „Majmunska šuma”.

Džungla i pirinčana polja

Dva pejzaža dominiraju ostrvom: ili je to džungla ili stepenasta pirinčana polja. U ovom delu Indonezije imaju tri žetve pirinča godišnje, a proizvode još i kafu, kakao, banane, ananas, soju... To je moguće zahvaljujući plodnoj vulkanskoj zemlji, ali i zato što su veoma vredan i domišljat narod.

Obale Balija su nepristupačne – oko ostrva su jake morske struje, otvoreni okean. Ali, možda baš zahvaljujući tome, Bali je jedino ostrvo gde se zadržala stara vera u celoj zemlji. Hinduizam, kao i budizam, prihvaćen je negde oko 5. veka posle Hrista i trajao gotovo do 15. veka kada je preovladao islam. Međutim, deo vladajuće kaste na Javi nije prihvatio novu veru nego se sa zanatsko-umetničkom elitom preselio na Bali, ostrvo udaljeno svega dva kilometra, preko uskog moreuza.

Tako se na Baliju održao i kastinski sistem, a najveći broj ljudi pripada najnižoj kasti. Jedan od razloga za to je i što je 1904. godine, oko 4.000 ljudi, iz najviših krugova, izvršilo kolektivno samoubistvo ne želeći da prihvati holandsku okupatorsku vlast.

Mi smo se zatekli baš u vreme Balinežanske nove godine. Dan pre, u procesiji četiri mladića nose nosiljku, a na njoj je na motki zli demon, koga drmusaju, sve uz ritmičnu pratnju bubnjeva, raznih udaraljki i žičanih instrumenata. Lik demona me je neodoljivo podsećao na nekog evropskog gusara (verovatno ga sa razlogom tako predstavljaju) i zove se Ogo-ogo. Na kraju ga pred ponoć, ritualno spaljuju.

Sutradan je Nijepi dan, odnosno Dan tišine koji traje 24 sata. Nema apsolutno nikakvog saobraćaja, niti ikoga na ulici, ne lete avioni, ni preko Balija, nema TV programa, nema interneta, nema muzike... Ništa ne radi. Uveče, svetlost ne sme da se vidi s prozora, svuda je tišina. Za to vreme turisti u ograđenom, odvojenom prostoru, mogu na bazene i na brzinu dobiju nešto da pregrizu u hotelu.

Putevi na Baliju su uski, loši, krivudavi, pretrpani. Mnoštvo motora stvara gužvu i haos, ali nervoznih nema. Svi se blago i iskreno smeškaju, po prirodi i veri su blagorodni. Nedavno turistima je zabranjeno da voze motore, jer su neki divljali, naravno, zapadnjaci su radili sve što kod kuće ne smeju.

Vozi se levom stranom, pa se i na to treba navići. Bez pomoći ljubaznih domaćina nemoguće je preći ulicu, jer iako ne prebrzo, reka vozila neprekidno teče. Za razdaljinu od, recimo, 30 kilometara, u najpovoljnijem slučaju, potrebno je od dva do tri sata.

Denpasar ima oko 700.000 stanovnika, a celo ostrvo, po proceni, oko 5,5 miliona, s gustinom naseljenosti od 700 ljudi na kvadratni kilometar. Na severoistočnom delu dominira vulkan Agung visok preko 3.000 metara i još nekoliko za koje se misli da „spavaju”. Agung, najviša tačka ostrva, nalazi se u oblacima, a vrh sam video tek iz aviona, kada sam se vraćao s Jave. U snažnoj erupciji 1963. godine stradalo je mnogo zdanja, ali je opstao najlepši hindu hram Besaki, što je narod dodatno učvrstilo u veri.

U istoriji ostaje zabeležena najača strahovita erupcija vulkana Krakatau 1883. godine između Jave i Sumatre. Na Sumatri je sada divno jezero prečnika nekoliko kilometara koje je nekada bilo krater supervulkana.

Bali privlači strance, a među Evropljanima najviše je Mađara, Čeha, Bugara, Nemaca, Francuza. Naravno, mnogo je i Australijanaca kojima do Balija treba samo tri sata leta avionom.

Balinežani imaju kvalitetno pivo, nekoliko vrsta, a najpoznatije je „batong” pivo. Imaju i nekoliko vinarija. Vina nisu evropskog kvaliteta, ali ni loša i dobro se slažu s lokalnom hranom. Nekako, idu uz tropsku klimu.

U kuhinji koriste i neke posebne začine na koje baš i nismo navikli: dosta korijandera, čili papričica, kurkume, bibera, kikirikija, muskatnog oraščića, ali i belog luka. Na jelovniku su soja, piletina, pačetina, plodovi mora, mnogo manje lokalne ribe nego što bi se očekivalo, svinjsko meso, govedina i naravno pirinač. Jela su umereno ljuta, ali ko nije navikao, traži manje ljuto. Za naše ljude navikle na ljuto nema nikakvih problema. Nasi goreng je drugo najpopularnije jelo na svetu i stvarno je specijalitet za svaku priliku. To je pečeni pirinač, tamnije boje, lako karamelizovan, uz jaje, parčence svinjskog mesa, uz malo svežeg krastavca, luka i paradajza.

Durijan, voće omiljeno u celoj Indokini, često je i na Baliju. Ima vrlo prodoran, za neke neprijatan miris, naročito u kombinaciji s toplom i vlažnom klimom. Komarci ne vole taj miris, oseća se i posle sedam dana, pa ga zato lokalci rado ostavljaju oko kuća. Osim toga, durijan je i skup, pa služi i da se pokaže status: neka komšije vide čime se mi hranimo! Drvo na kojem raste durijan je izuzetno visoko, više i od kokosovih palmi, pa se čeka da plod sam od sebe padne i onda se sakuplja.

Posetili smo i selo Tenganan, koje duže od 1.000 godina opstaje kao posebna zajednica na ostrvu i živi po svojim pravilima. Trenutno zajednicu čini 665 ljudi, svetski su poznati i po posebnom načinu tkanja, ikat, istovremeno horizontalnom i vertikalnom.

Tu smo probali i sasvim poseban med od crnih pčela. One više podsećaju na mušice, veoma su sitne, ne bodu, a med je izuzetnog slatko-kiselkastog ukusa. Proizvode i papirus na kojem vam mogu ispisati ponešto vezano za vaše želje i potrebe.

Domaćin nam je bio I-Madi

I tu dolazimo do još jedne ostrvske posebnosti. Prvorođeno dete se uvek zove Vajan, drugo Madi, treće Njoman, četvrto Ketut. Ako je muško, onda je I-Vajan,
I-Madi, I-Njuman, I-Ketut... Ako je žensko onda je Ni-Vajan, Ni-Madi, Ni-Njuman, Ni-Ketut. Ako se rodi peto i više, opet ide ispočetka, ali je onda I-Vajan balik,
I-Madi balik ili Ni-Vajan balik.

Pomoćnik direktora hotela bio je Vajan Karang. Jasno je da je prvi sin, a on je još svom imenu pridodao naziv „stena”, pretpostavljam, da bi bio upečatljiviji. Istovremeno, on je i visoki sveštenik u nekom od hramova. Svojim znanjem razjasnio mi je mnogo toga o balinežanskom hinduizmu. Na primer, hindu ceremonije su mnogo bogatije ovde nego u Indiji. Ili, ako se dodirne stupa i napravi krug oko nje, pa se to ponovi tri puta, postiže se mnogo jači duhovni efekat.

Istočno od Balija je ostrvo Lombok, poznato ljubiteljima surfovanja. To je i polazna tačka za put na Komodo ostrvo, na kojem žive gušteri varani, odnosno komodo zmajevi. Mogu biti dugi i do tri metra, teški do 70 kilograma. Prilično su brzi, a njihov ugriz veoma je opasan i izaziva sepsu. Na komodo se ide uz pratnju rendžera.

Bali ima veoma lepe plesove i prijatnu muziku. Igrači izvode vrlo posebne pokrete šakama, rukama i celim telom u prelepim kostimima. Pred turistima se izvodi i kećak ples, nastao negde 1930. godine kao kombinacija događaja o kojima se govori u Ramajani.

Indonezija ima oko 13.500 ostrva, to je veoma bogat arhipelag. Ima mnogo toga da se vidi i doživi, mada je od nas stvarno veoma daleko. U bilo kom kontaktu, Balinežani se osmehuju i za to su im turisti zahvalni.

 Kraljevski vodeni vrtovi

Vredi posetiti kraljevske vodene vrtove (Tirta Empul i Taman Ajun) gde se i neki, koji svakako nisu vernici, ritualno kupaju. Tu su bazeni, fontane, ukrasno drveće i šiblje, kipovi raznih božanstava. Egzotični parkovi su prostrani i veoma posećeni. Tamo možete videti i razapete slepe miševe, bele pitone, suvenire od drveta, sarong odeću, šalove, prekrivače, batik proizvode.

 Posvećeni veri

Narod je veoma posvećen veri što se vidi na svakom koraku. Ima mnogo lepih hramova, a svaka kuća u dvorištu ima svoje manje ili veće svetilište, posvećeno nekom od bogova, zaštitnicima porodice i ostrva. Najpopularniji je sveprisutni dobri bog Barong, koji, uzgred, baš i ne deluje naivno. Najviši u rangu je bog Šiva.

Bogovima zaštitnicima se svakog dana prinose darovi u vidu više različitih jela, od kojih se neka kuvaju i po desetak sati, te mnogo divnog cveća, pa i suncokret među njima. Jednako tako gledaju da se ne zamere ni zlim demonima, koji se tuda vrzmaju. Na tlo ispred bogova stavljaju majušne korpice s ponudama. Često se mogu videti procesije lepo doteranih, raspoloženih ljudi.