Hobi kraljeva
Sakupljanje starog novca je verovatno jedan od najdugovečnijih hobija. Koliko je poznato, još su Rimljani sakupljali novčiće a italijanski pesnik Frančesko Petrarka je jedan od prvih, poimence poznatih numizmatičara. Naime, ostalo je zabeleženo da je on 1355. godine caru Karlu IV poklonio zbirku rimskog novca.
Pojam numizmatika potiče od od grčke reči koja označava novčić, ili latinske reči za valutu. Numizmatika je nauka o kovanom novcu i medaljama. Ona ima znatno veći značaj od zadovoljstva koje kolekcionarima pruža sakupljanje i izučavanje starih novčića, jer se stari novac pre svega koristi za upotpunjavanje istorijskih podataka. On govori o vremenu kada je nastao, ko je vladao, kakve su bile ekonomske, političke i vojne prilike.
Prva knjiga o kovanicama izdata je 1514.godine. Numizmatika je bila veoma popularna tokom rane renesanse. Tada su antičke kovanice sakupljali članovi evropskih kraljevskih porodica i plemstvo. Zbog toga numizmatiku nazivaju „hobijem kraljeva”.
Sa standardizacijom novca koju je donela industrijska proizvodnja, numizmatika gubi značaj koji je imala kao istorijski izvor. Ona postaje hobi dostupan širokim masama. Fokus moderne numizmatike, kako je odlično objašnjeno na Vikipediji, često leži u istraživanju proizvodnje i upotrebe novca u istorijskim kontekstima koristeći kovnice ili druge zapise kako bi se utvrdila relativna retkost kovanog novca koji se proučava.
Kolekcionari posebno cene nepravilnosti napravljene prilikom proizvodnje. Naravno, od stanja očuvanosti kolekcije zavisi i njena vrednost. Na cenu novčića utiče broj sačuvanih primeraka. Amateri i neupućeni pogrešno veruju da je svaki novčić vredan, što naravno, nije slučaj. Vredni komadi su poznati, opisani u knjigama i tu nema velikih iznenađenja. Samo ih treba pronaći.
U svakom slučaju, numizmatika je lep i popularan hobi. Iz nje može doista da se nauči, jer je direktno povezana sa istorijom. Ulazak u numizmatiku ne zahteva velika novčana izdavanja, jer starog novca ima na sve strane oko nas.
