Vrata pakla

Za vreme boravka u predivnoj, prirodom i kulturnim nasleđem izuzetno bogatoj Etiopiji, nekoliko dana obilazili smo Danakilsku depresiju.

Ovaj predeo nosi naziv i Afarska depresija, jer se nalazi u regiji Afar, na severoistoku zemlje, na granici s Eritrejom.

Na mestu razdvajanja tektonskih ploča

Pejzaži koje još nazivaju i Vratima pakla nalaze se na nadmorskoj visini (tj. nizini) između minus 25 i minus 125 metara, gde se od Eritreje i Džibutija na severu, sve do Tanzanije na jugu, proteže Velika istočnoafrička dolina.

Ovaj rased mesto je razdvajanja afričke i somalijske tektonske ploče.

Nalazi se na listi Uneskove svetske prirodne baštine. Izgleda kao predeo s druge planete. Otrovni gasovi, među kojima su hlor i sumpor, izbijaju iz grotla Zemlje koja se na ovom mestu „cepa”. Oni prave zanimljive pejzaže fluorescentno zelene, žute i narandžaste, i zaudaraju na pokvarena jaja. Samo tle veoma liči na dno okeana, s formacijama nalik koralima i sasama, osim što se iz ovih sve vreme čuje neobično šuštanje.

Za posetu fascinantnom, a neki tvrde i najnegostoljubivijem mestu na planeti, zbog otrova koji izbijaju iz utrobe Zemlje, obuli smo staru obuću. Ponegde, kada je vetar jače dunuo, bili smo primorani da prekrijemo nos i usta.

Zbog blizine s Eritrejom i činjenice da su se sve do nekoliko meseci pre našeg dolaska u ovom delu zemlje vodile borbe u građanskom ratu između pripadnika većinskog naroda Afari (koji žive i u susednoj Eritreji) i vladinih snaga, strani turisti dobijaju oružanu pratnju koju najčešće čine lokalci u državnoj službi.

Kali, simpatični seljanin sitne građe, s prastarim kalašnjikovim od kojeg se nije odvajao nimalo nije izgledao kao neko bi umeo, niti uspeo, da od iznenadnog napada odbrani turiste.

Slano jezero

Pejzaži kao s druge planete nalaze se tik pored ogromnog slanog jezera Asal. Ono je sastavljeno iz velikih komada soli, nastalo kada se pre nekoliko hiljada godina, s ovih prostora povuklo Crveno more, čije se obale danas nalaze oko 50 kilometara severno, u Eritreji. Ispod komada soli nije čvrsta zemlja, već se nalazi slana tečnost od nekadašnjeg mora. Zbog ovoga, na nekim mestima gde nedostaju komadi soli, nalaze se pukotine u obliku „jezera”.

Nekada su se ovim prostorima kretali karavani kamila i prevozili so do drugih delova Afrike. I danas, divlje i pripitomljene kamile deo su lokalnog pejzaža.

Selo je baza lokalnim najamnim radnicima. Ovde dolaze u potrazi za poslom i ostaju nekoliko nedelja. Svake večeri,  počev od 8 uveče, kamionima u grupi od po trojice kretali su put jezera da seku velike table soli i utovaruju u kamion. Rad na seči soli traje sve do ponoći, kada se vraćaju u selo. Preko dana izuzetno je vrelo i rad je gotovo nemoguć.

Zbog radnika najamnika, u selu od stotinak ljudi videli smo samo muškarce i decu. Žene su skrivene od očiju radoznalaca i u kućama bez prozora, struje i tekuće vode  obavljaju kućne poslove. U nekim kućama postoji mini-agregat, a država omogućuje da se tokom 6 sati dnevno koristi internet, iako ne uvek i ne svakodnevno.

Tokom popodneva, muškarci se često okupe na ceremoniji ispijanja kafe, biljke koja potiče iz Etiopije. Etiopska kafa je odličnog ukusa i veoma jaka. Širom ove zemlje  postoji poseban način na koji se sirova kafa prži, kuva i služi. Osim kafe, isto kao i u nedalekom Jemenu, i ovde je popularno žvakanje kata. Lišće žbunaste biljke kat, čije je uzgajanje legalno, a cena prilično niska, slično listovima koke u Južnoj Americi, stavi se u obraz i isisava se sok. Lokalci koji kat koriste svakodnevno tvrde da dejstvo ove lake droge kreće da deluje tek nakon šest sati žvakanja. Dejstvo kata dovodi do nedostatka apetita, ushićenja, blage euforije i podstiče želju za druženjem i pričom.

Stotinak kilometara južno, jednu od najvećih atrakcija mesečevog pejzaža severoistočne Etiopije predstavlja aktivni vulkan Erta Ale. U podnožje vulkana pristigli smo terenskim vozilima oko ponoći. Po mraku, rasporedili smo se na dušecima koje su vozači džipova postavili za nas, u svojevrsnim separeima oivičenim vulkanskim kamenjem i ušuškali se u vrećama za spavanje.

Vulkan Erta Ale

Oko pola pet, još po mrklom mraku, vodiči i naoružani čuvari probudili su nas kako bismo s baterijskim lampama koje su osvetljavale put krenuli na uspon, na vulkan. Nakon sat vremena uspona i hoda po oštrim, stenovitim formacijama ohlađene lave usledio je nagli spust niz strmi, kameniti usek, u nešto što će se, kada krene da sviće, ispostaviti da je veliki krater vulkana Erta Ale, na nadmorskoj visini od 613 metara.

Poslednji put vulkan je promenio pejzaž dva meseca pre našeg dolaska, kada je tokom erupcije izbacio određenu količinu lave. Po povratku s vrha vulkana u naš bazni kamp, pre nego što smo terenskim vozilima nastavili dalje, u improvizovanom šatoru, kuvar i njegov pomoćnik pripremili su nam doručak – ljutkasti omlet s hlebom, indžeru (etiopsku hlebnu palačinku od žitarice tef), sveže kriške manga i papaje, džem i čaj.

 www.umetnostputovanja.rs

Fatamorgana 

Iako sam prethodno nekoliko puta boravila u Sahari i u pustinji Perua, u ovom delu Etiopije prvi put sam i u nekoliko navrata iskusila fatamorganu. Dugačko, plavo jezero širilo se dokle god je pogled dopirao, ali je, kada bismo džipovima prišli bliže, svaki put potpuno nestajalo.

Vatra u noći

U praskozorje, u gornjem delu kratera vulkana Erta Ale, samo tridesetak metara od nas, ugledali smo prizor za pamćenje. Jedan pored drugog, na vrhu stajala su dva manja, konusna kratera aktivnog vulkana, iz kojih su u crnilu noći, uz huku bez prestanka, izbijali crvena vatra i parčići lave, i pušio se dim.

Pre svitanja, nekoliko puta vetar je dim iz grotla usmerio ka nama, te smo bili prinuđeni da preko nosa i usta stavimo maramu.

Oko šest ujutro, kada je počelo da sviće, ugledali smo krater po kojem smo hodali. Kao staklo oštra, krta, tek nedavno ohlađena sivosrebrnasta lava, koja je hladeći se poprimila oblik zaustavljene bujice, krckala je kao suvo granje pod našim nogama, svetlucala i presijavala se.

Na dušecima pod vedrim nebom

Noć smo proveli u neposrednoj blizini jezera, pod vedrim nebom i s pogledom na milion zvezda, u selu Hamedela od tridesetak kartonskih kuća, s metalnim krovom. Naši domaćini postavili su dušeke na improvizovanim okvirima sa žičanom osnovom, nalik krevetima, gde smo, odignuti od zemlje zbog insekata, koza i mačaka, prespavali u vrećama za spavanje.