Nisam zvezda, već krvavi radnik

Čovek daje najbolje od sebe onda kada je najteže, kaže Gordana Goca Tržan dok razgovaramo posle nedavnog jubilarnog koncerta, u osvrtu na njene tri decenije na sceni, na mnoštvo pop hitova i neprolaznu energiju sa kojom je još jednom izašla pred beogradsku publiku.

Taj nauk, dodaje, izvukla je učestvujući još u rijaliti programu Survajver. Iako ima mnogo od tada, još se drži ove devize.

„Ne znam kako taj Survejver danas izgleda, sigurno se promenio, ali u vreme kada sam se ja našla u rijaliti borbi za opstanak, zaista u džungli nismo imali šta da jedemo i borili smo se za svaki dan života. Vratila sam se kući sa malo kilograma i puna ožiljaka, ali sam dobro upamtila da je svaki dan deo životne borbe i da kada ostaneš prepušten sebi, iz svog bića izvlačiš maksimum. Takav je i moj odnos prema muzici. Ona uvek, po meni, treba da 'stigne' iz stomaka, duboko proživljena i takva će u razna vremena i  u različitim oklonostima, uvek stići do publike. Jer, srž muzike je da prenese emociju”.

Tako objašnjava to što su hitovi poput „Zagrli”, „Voleo si skota” i mega hit „1.200 milja” sa Tošetom Proeskim ostali upamćeni u našoj pop muzici. Posle popularnosti koju je stekla pevajući sa Ivanom Stanković u grupi „Tap 011” devedesetih godina pesme „Pekara”, Stoperka”, „Televizor” –  1999. započela je samostalnu karijeru i na tom putu nisu je čekale ruže, morala je da ih zasluži, priča.

Učestvovala je na mnogim festivalima na kojima nije pobeđivala, ali njene pesme postajale su hitovi. Najveći moralni pobednik bila je sa pesmom „Haljina” na „Sunčanim skalama” kada nije dobila nagradu. Ovoga puta, na „Beogradskom proleću 2024” primila je glavno priznanje za interpretaciju, u izvođenju pesme „Pelin”.

„Sad kad sam dobila nagradu, bilo mi je pomalo neobično. Možda su hteli da me ispoštuju zbog godina trajanja na sceni. Bilo je tu toliko mladih ljudi koji su odlično pevali i danas bih ja lično nagrade dala njima koji dolaze. Treba im pomoći, jer mi višedecenijski pevači smo većetablirani, znamo ko smo i šta smo. Na 'Proleće' sam došla samo zbog ljudi sa kojima sam godinama sarađivala, ali me je atmosfera podsetila na nekadašnje festivale. Oni su postojali zato da se ludo zabavimo. U Budvi i Herceg Novom jurili su nas novinari po plažama i nisu mogli da nas stignu. Sunčali smo se, sakrivali od medija u vodi, muvali se, svirali po sobama i družili se. Mislim da suština svakog festivala treba da bude druženje i plasiranje novih pesama, ne pošto-poto pobeda i jurenje za novcem”, kaže Goca.

Svaki koncert vidi kao siže svoje karijere, ali i druženje sa ljudima koji imaju nešto u srcu, kako zove svoju publiku. „Nisam jedna od zvezda koje se ne dodiruju sa fanovima. Gledam da nikome  posle koncerta ne uskratim pažnju ili kratak razgovor. Ja nisam zvezda, pre svega. Već, krvavi radnik koji želi da bude što bliže ljudima, neko ko ih predstavlja i njima daje glas”, kaže za „Magazin”.

Jer,  dodaje, muzika mora da „gađa” u srce, a onaj ko peva da oseti kako do ljudi da stigne. Savremenoj muzici, po njoj, upravo nedostaju emocije, jer se komponuje kompjuterski. I danas Goca insistira da snima u dahu i na traci, a ne da peva „u sto delova, koje montažeri sklapaju i obrađuju”, jer smatra da to oduzima energiju. „Kompjuter je pomoćno sredstvo koje je postalo glavna alatka u muzici. Nekad se muzika pravila zato što sam ljuta i besna, što me nerviraju klimatske promene, što sam ostavljena ili zaljubljena. Danas se komponuje isključivo zato da zaradimo novac. A lova nije emocija”, poručuje.

 „Milijardu puta postavili su mi pitanje da li me je mnogo koštalo što važim za iskrenu osobu. Ne, neka mnogi lažu, ja ne lažem. Te prema tome, novčanik mi je prazan, ali ništa me nije koštalo”, kaže odlučno. Kako kaže, ponosna je na zakletve koje je kao „titova pionirka” to jest, pripadnica svoje generacije naučila: da će „vredno učiti i raditi, poštovati roditelje i starije”. Ovim vrednostima uči i ćerku Lenu, uprkos tome što je danas popularnije decu naučiti kako da se na lakši način snađu.

„Lenu često i poslušam, zato što mislim da na mlađima svet ostaje. Često je pitam šta da obučem, i zbog mode i zato što mi je važno da me se ona na bini ili na televiziji ne postidi. Svakako ne bih volela da peva, jer bi odmah bila 'Gocina ćerka', morala bi da bude tri puta bolja od drugih kako ne bi rekli da sam joj ja sredila posao. Drago mi je što ne želi da ni se slika, niti da bude popularna. Jer, popularnost nije baš uvek dobra”, dodaje kao majka.

Na pitanje da li na kraju koncerta stigne da poljubi svog supruga bubnjara Radovana Novakovića koji je sve  vreme sa njom na bini kaže: „Raša  svira sa mnom već 13 godina i stoji iza kompletne produkcije i svakog zvuka. Zaslužuje mnogo više od samog poljupca”, kaže Goca Tržan.

Nema striptiza

Na nedavnom koncertu, Goca se trudila da dopre do svakoga u publici, pevajući makar po stih od omiljenih pesama koje nisu stale na repertoar od 30 celih. „Događalo mi se da pitaju zašto nisam pevala 'Sto za dvoje' ili 'Hotel' i pored svega što otpevam. Novinari me često pitaju šta od spektakla da očekuju, sećajući se i udvarača koji je zakupio celu salu za moj koncert, ali im uvek odgovorim da očekuju pre svega muziku. Sigurno neće biti striptiza – najčešći je moj  odgovor. Gledala sam razne vizuelne spektakle i na kraju sam najviše uživala tamo gde je bila dobra svirka i gde pevačici nije bilo najvažnije da li će da joj padne perika ili da skine na vreme kostim”.