Da li je duša zaista besmrtna
Naučnici možda znaju odgovor
Da li ljudska duša živi i posle smrti? Šta se dešava sa našim duhom nakon što naše fizičko telo umre?
Ovo je najstarije pitanje čovečanstva, ono koje proganja ljudsku vrstu otkad postojimo. Pitanje na koje su, od najranijih vremena, mnogi pokušali da odgovore.
Filozofija, nauka i religija su se na ovaj ili onaj način trudile da daju pravi odgovor, ali nikada nisu došle do apsolutne istine, ostavljajući ovu temu otvorenom za mnoga tumačenja, u zavisnosti od nečijih uverenja.
Reč „duša” potiče od latinskog „anima”, što je povezano sa grčkim „anemos”, što znači „dah“ ili „vetar“. U mnogim duhovnim i religijskim tradicijama, duša je „suština”, „srž bića” ili „ja” ličnosti.
U novije vreme, međutim, duša se shvata kao deo misleće sopstvenosti, poput uma ili svesti, što je jedna od najvećih misterija kojom se bave različite grane nauke.
Pre nekoliko godina, veliki fizičari našeg vremena razvili su novu teorija, koja je trebalo da rasvetli ovu temu.
Nobelovac i teorija o duši
Teorija za istraživanje svesti, a time i duše, naziva se „Orch-OR“ (ORCHestrated Objective Reduction), odnosno „orkestrirana objektivna redukcija” i razvili su je 1990-ih fizičari, Rodžer Penrouz i Stjuart Hamerof. Dvojica fizičara su zasnovali svoju teoriju na ideji da svest nastaje unutar neurona, a ne kroz interakcije između njih.
Ser Rodžer Penrouz je istaknuti britanski matematičar, fizičar i kosmolog, koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 2020. godine. Penrouz je dobio jedno od najvećih priznanja u nauci za svoj rad na crnim rupama. Među njegovim doprinosima je i otkriće da je formiranje crnih rupa posledica Ajnštajnove opšte teorije relativnosti.
Rodžer Penrouz je, takođe, dugo radio na Kembridžu sa još jednim velikim fizičarem koji nas je napustio pre nekoliko godina, Stivenom Hokingom, sa kojim je razvio neke teorije o crnim rupama i gravitacionoj singularnosti, u kojoj zakoni fizike kakve poznajemo, prestaju da važe.
Još jedan autor teorije koja nam govori šta je duša i da li je besmrtna, jeste Stjuart Hamerof, anesteziolog i predavač na Univerzitetu Arizona u SAD.
Mozak funkcioniše prema kvantnim principima
U ovom trenutku „Orch-OR” je još uvek samo teorija, ali su u toku projekti za njeno testiranje i validaciju. U osnovi teorije „Orch-OR“ koju su razvili Penrouz i Hamerof je ideja da mozak možda nije kontrolisan algoritmima. To znači da fizička svojstva mozga nisu određena tradicionalnim matematičkim formama, već intrigantnim (i ponekad bizarnim) principima kvantne mehanike koji se mogu opisati.
Dva autora ove teorije spojila su svoja znanja: s jedne strane je Hamerof, koji želi da proučava biološku komponentu svesti i koji smatra da su glavne strukture svesti ćelije mikrotubula u mozgu, a s druge strane fizičar Penrouz, koji donosi kvantni pristup.
Prema teoriji „Orch-OR”, svest je talas koji vibrira u univerzumu subatomskih čestica, a mikrotubule u mozgu deluju kao pravi kvantni kompjuteri - pretvarajući ove vibracije u upotrebljive informacije.
Kvantni računar obrađuje informacije u obliku bitova, nula ili jedan, dok kvantni računar obrađuje kbitove, koji mogu biti nula i jedan u isto vreme, stvarajući kvantnu superpoziciju, što je paradoks koji naši klasični mehanički umovi teško mogu da razumeju.
Suprotstavljene teorije
Prema zagovornicima tumačenja teorije naučnika iz 20. veka Hjua Evereta, postoji mnogo drugih svetova, ali slučajno samo jedan ima svest (svet u kome smo mi svesni).
Everet je 1957. predložio teorijsku interpretaciju kvantne mehanike koja sugeriše da sve moguće alternativne istorije i budućnosti postoje u paralelnim svetovima.
Everet je bio brilijantni američki matematičar i kvantni teoretičar, ali je kasnije napustio teorijsku fiziku i okrenuo se vojnom istraživanju. Njegova teorija je dugo bila zanemarena, ali je kasnije postala jedna od glavnih interpretacija kvantne mehanike.
S druge strane, prema Penrouzu i Hamerofu, mi smo jedina realnost, pošto se alternativne realnosti urušavaju, jer su „nestabilne”. Ovo kvantno razmišljanje se zatim prenosi u mozak, gde se svest ranije smatrala nizom veza između neurona koji funkcionišu kao normalan računar.
Prema Hamerofu, međutim, „uvreda je za sam neuron kada je posmatran samo kao prekidač koji se isključuje ili uključuje”.
„Mislim da naučnici ne uzimaju u obzir šta se dešava unutar samog neurona. U ovom trenutku legitimno je pitanje kako duša, odnosno svest, može da bude besmrtna u ovom kontekstu? Odgovor je u teoriji „Orch-OR“, smatra o je lekar.
Naravno, ovo je samo jedna od mnogih zanimljivih teorija koje pokušavaju da objasne šta je svest i da li ona zaista može da čuva informacije iz celog života.
Mada nauka to još nije dokazala, prema ovoj teoriji, u stanju pre smrti, mikrotubule u mozgu gube svoje kvantno stanje, ali zadržavaju informacije koje sadrže. Prema dr Hamerofu „srce prestaje da kuca, krv prestaje da teče, a mikrotubule gube svoje kvantno stanje. Kvantne informacije u mikrotubulama, međutim, nisu uništene, ne mogu da se unište, samo se raspršuju i rastvaraju u univerzumu”.
