Tesno mi ga skroji, nane

Ako neko od pisaca u srpskoj erotologiji zaslužuje počasno mesto, onda je to Borisav Bora Stanković, koji je u romanu Nečista krv Sofkinom poprsju podigao velelepan spomenik.

Sofka je lepotica kojoj nema ravne, a ono čemu se pisac divi i često ističe jesu njene bujne grudi sapete tesnom odećom. Možete li da zamislite ovu nezemaljsku lepotinju koja, ne krijući se od sebe i od svojih prsiju, stoji na kapiji i drsko gleda u prolaznike? Kad bi kojim slučajem neka druga imala tako jedre grudi, ta bi ih pokrila maramom sve do ispod lica, dok Sofka stoji na sredi kapije, s rukama prekrštenim na leđima kako bi se još više isprsila, lako naslonjena na zatvoreno kapijsko krilo, s lagodno ispruženim nogama prebačenim jedna preko druge. Kapija, upadljivo velika i „jaka kao grad” važan je izlog produciranja. Devojka u njenom drvenom okviru, kao na naslovnoj stranici kakvog modnog žurnala, pruža zanosnu sliku uramljene dičnosti i mladosti, ali u tim davnim vremenima kapija označava i crtu preko koje se ne sme.

Kad se Sofka zadevojčila, kapija nije mogla da vazdan bude otvorena, a ona sama nije smela da se tu izloži a da je mati ne pregleda i proveri kako je obučena. Ako se u njenoj toaleti slučajno potkrade neka nemarnost, šta će onda reći čaršija?! Ne samo da je kapija mesto na kojem se sreću momci i devojke, već to kako se neko ponaša na kapiji upućuje na njegov društveni ugled, otkriva kako se taj oseća i kako doživljava sebe. Pošto je Sofka posebna, slobodno je izlazila na kapiju kad god joj se prohte. Zabačena šamija (marama), smaknuta sa čela, nije skrivala cveće u kosi. Isticala je njeno drsko držanje kojim je ova seksi mudrica izazivala svakog muškog ko bi tuda prošao i pogledao je. Sofkin eros, propisno i raskošno odeven, bio mu je herojski poziv da zastane i da se s njim uhvati ukoštac.

Sofkine grudi, stisnute u tesne jeleke, pojavljuju se kao uzbudljiv prizor jednog balkanskog posleturskog doba ispunjenog pometnjom sevdalija pri hitrom napuštanju srpske ubavinje čuvane iza visokih plotova i zakatančenih kapija. Osmanski aksesoar delovaće na vranjansku modu opisanog doba s kraja 19. veka, što nimalo ne izgleda davno niti prevaziđeno, jer podseća da su se uticaji zadržali i kod ovdašnjih milenijalskih lepotica s grudima prenapučenim u tesnim majicama. Svako odelo, kao i jezik, nosi osobine geografskog i društvenog prostora. U obliku i boji, materijalu od kojeg je izrađeno, upotrebom, ponašanjem i načinom na koji se koristi, ono poseduje zamagljene tragove društvenog povlađivanja ili smelog proboja. Čovečanstvo se, prema odevanju, može podeliti na strukirano i nabrano. Prvi su nosili pripijenu odeću, kao Mongoli ili galski narodi u tesnim pantalonama, dok su one u Sredozemlju sve do Indije krasili bogati nabori toge i peplosa. A vreme promenljive mode deli se na periode i narode s istaknutim grudima i na one, što bi stručnjaci rekli, sa analnom fiksacijom, koji se dive isturenoj zadnjici.

Kolektivni trans

Nasuprot prsima koje napinju vranjanske vezene jeleke i mintane (vrsta gornjeg, lakog haljetka s uskim rukavima), donji deo ženskog tela zamotan je u široke dimije uznjihane pri svakom koraku, što isto može da bude seksi, ali je njihov zadatak da ipak pokriju ono što bi privuklo pažnju veću nego poprsje. Kad Sofka na gornjem spratu paja i vetri sobe za Uskrs, prsa joj se „slamaju i krše”. Glava, ovlaš zavijena velikom zejtinli maramom što ističe lice, poziva da se dobro osmotri ono ispod marame, u kontrastu sapeto – široko zamotano, ili istaknuto-pokriveno, kao kod one čuvene slike s nagom izletnicom među muškarcima u strogim crnim odelima.

S tim u vezi, u zapadnom se svetu, poput klackalice, ritmično smenjuju mesta na telu naglašena odećom.

Preterano isticanje stomaka u srednjem veku dovelo je na drugom kraju istorije do čvrstih i ravnih stomaka modernih devojaka. Izazovni dekoltei na dvoru Luja Petnaestog zamenio je seksepil ravnih dečačkih grudi, a holivudske zvezde bujne biste dobile su bitku protiv istrćenih zadnjica 19. veka koji potpuno skriva noge. Iz tajnovitog šuškanja rublja očekivalo se da sevne poneki gležanj voljan da dovede do erotskog ludila, a gole ruke i noge, posle Prvog svetskog rata, otkrivaju nove erogene zone u koje se odeća svesrdno uključuje.

Uzbuđenje koje za telo ima onovremenska vranjanska ženska odeća, većinom laka i u svetlim bojama, gradacijski se pojačava i u sceni kad se Sofka sprema za prosce. Čini se da te fine tkanine, poput prhke svile, prohladnog brokata, providnog pamučnog srpskog platna lakog kao perce, sve te tkanine koje klize niz kožu učestvuju u petingu koji telo priprema za još veće uzbuđenje. Laka košulja od žute svile miluje i izaziva trnce pomažući da Sofka iživi svoje zabranjene snove. Više nego obično, teške i veoma nabrane šalvare golicaju je oko bedara skrivajući obline namenjene zamišljenom ljubavniku. „Samo je oko jeleka imala mnogo posla. On joj je bio mnogo otvoren i mnogo tesan. Jedva ga je bila zakopčala, te je posle morala jednako da se izvija plećima i bedrima isprobavajući da li joj neće pući.”

Kolektivni trans u amamu, pred Sofkino venčanje, gde potisnute žudnje eksplodiraju u oblacima pare, nastavlja se u svadbenom terevenčenju, kada se sve pritegnuto raspojasava, a svatovi se, uz rakiju i muziku, prepuštaju tuđim dodirima. Svi se polako razgolićuju. Kod žena se iznad sukanja pomaljaju trbusi napeti i zaokrugljeni od jela i pića, a razuzdani muškarci dlakavih prsa i bez čizama oslobodili su se tesnog povoja, pojaseva i silava s oružjem. „Nastade stiskanje, štipanje, jurenje oko kuće...” Sputanost koju izaziva tesna odeća, otpor koji odelo pruža brzim pokretima, stezanje koje deluje na uzdržanost, na položaj ruku koje moraju biti odvojene od tela, sve to što odgovara smirenosti i dostojanstvu, ugledu i osećanju važnosti, odjednom se dreši i oslobađa.

Cenzura podivljalih nagona

Nisu samo žene stisnute, suspregnuti su i muškarci. Kad Sofkin svekar, gazda Marko, uviđa da se suviše prepustio zanosnoj lepoti svoje snahe, on naređuje slugi da ga odećom pritegne kako bi ukrotio snagu i dozvao se pameti. „’Arso, pojas i silav’, jedva što promuca i dovuče se do direka kućnog i poče se uz njega leđima, glavom uzdizati, naslanjati da ne padne čekajući da ga Arsa opaše. Arsa je dotrčao i s mukom ga opasivao jer su gazdini kukovi i ceo donji deo tela podrhtavali i klatili se.”

Izgleda da tesna odeća treba da se pobrine oko cenzure podivljalih nagona, vraćajući ih pod kontrolu i dovodeći razularenost u propisani red.

Tesna ili komotna, uglađena ili izgužvana i obučena kao na prepad, raskošno varoška ili s detaljem koji odaje, kao onaj gazda Markov nožić sa starim zarđalim ključićima, koji nikako ne sme da pred Sofkom obesi o pojas, odeća ne čini čoveka, ali na složen način govori o njemu. Sasvim je sigurno da ona, ma koliko se mnogi trudili da dokažu suprotno, ne može da sakrije nečiji unutrašnji kalup.