Gde ste, andrićevci
Ovim rečima je Emir Kusturica pozdravio đake OŠ „Živan Maričić” iz Žiče, autore filmske trilogije posvećene našem čuvenom nobelovcu, koja je snimana u Kraljevu, Beogradu i Višegradu
Film „Doživeti Andrića” kruna je osmogodišnjeg školovanja đaka Osnovne škole „Živan Maričić” u Žiči, jednom od kraljevačkih naselja poznatom po istoimenom srednjevekovnom manastiru. Ova savremena škola oformila je pre 14 godina filmsku i pozorišnu produkciju iz koje godinama unazad izlaze filmska ostvarenja čiji su autori, scenaristi, glumci i producenti – nastavnici i učenici. S velikim entuzijazmom i veoma ograničenim budžetom nastaju obrazovni filmovi koji za teme imaju elemente iz đačkog života, nastavnog gradiva, ekologije: „Milenijumska generacija”, „Vredni ljudi moga kraja”, „Na izvoru obnovljive energije”, „Vekovni svetlopis”, „Stara žička svadba”, kao i film o hlebu. Poslednjim filmskim ostvarenjem žički učenici i nastavnici pridružili su se obeležavanju 130. godišnjice rođenja našeg velikog pisca i nobelovca Ive Andrića, koji se poklopio s rođendanom škole, 130 godina od podizanja školske zgrade van manastirskog učilišta.
– Današnje obrazovanje značajno izlazi iz okvira rada u učionici. Zahvaljujući munjevitom razvoju digitalnih medija. Pred nastavnicima je veliki izazov: naučiti učenike da tehnologiju stave u funkciju znanja, tako da ona ne bude tek puki izvor zabave i okupiranja većeg dela učeničkog vremena, već mogućnost da se mladi kreativno izraze, okupe oko dobre ideje i stvore delo koje će imati umetničku i obrazovnu vrednost – kaže za „Magazin” Goranka Marković, profesorka razredne nastave u OŠ „Živan Maričić”, zahvaljujući čijem radu i zalaganju đaci uspešno realizuje inovacije usmerene na učeničko filmsko stvaralaštvo u nastavi.
Ambiciozan učenički rad
Film „Doživeti Andrića” je zapravo način na koji učenici vide dela slavnog pisca kroz vreme i prostor.
– U filmu se oni oslanjaju na elemente iz života pisca, predstavljajući njegovo detinjstvo u Višegradu, put ka daljem školovanju, Andrićevo revolucionarno delovanje i stasavanje u književno-umetničkom domenu. Vremenska linija filma izatkana je motivima iz Andrićevih dela, ali se značajno prostorno oslanja na njegov životni put: iz male bosanske kasabe preko Beograda, Graca i Beča, Berlina, prateći biografske podatke o piščevom diplomatskom i akademskom delovanju i značaju uloge njegovih visokih državnih funkcija u periodu za vreme i nakon Drugog svetskog rata – kaže naša sagovornica, dodajući da je njih 40 učestvovalo u izradi filma.
Ambiciozan učenički rad, započet 2023. godine, pretočen je u trilogiju „Mostovi”. Film je sniman na nekoliko lokacija. Od Žiče i Kraljeva, preko Beograda do Višegrada. Radeći na ovom filmu povezali su mnoge ustanove kulture u zemlji i inostranstvu koje su čuvari Andrićevog nasleđa, tako da je nekoliko kadrova stiglo i iz Pekinga, gde se nalazi Kulturni centar „Ivo Andrić”.
– Za doprinos stvaralaštvu učenika i nastavnika, u godini jubileja 130. godišnjice od rođenja slavnog pisca, u martu 2023. godine, Zadužbina Ive Andrića iz Beograda nagradila je sve učesnike filma i pozivala na svečani prijem u Beogradu. Kolega i ja sednemo, razmislimo, bliži se dan škole, 130. rođendan. Poklapa se s rođenjem velikog pisca. I odlučimo da nastavimo snimanje. Možda smo bili preambiciozni. Ne znam. Gurao nas je taj stvaralački žar. Ukupni budžet za snimanje i montažu filma bio je 120.000 dinara, sredstva od nagrade. S tim novcem smo platili snimatelja. Kada sve saberemo, nismo radili punu godinu, ali smo zakačili sva četiri godišnja doba. Ne bi verovali koji je to posao. Ograničeni smo bili sa svime, osim s radom, voljom i entuzijazmom. Toga imamo na pretek – kaže kroz osmeh naša sagovornica.
– Snimateljska ekipa pratila je učenike i nastavnike u kreiranju filmskih kadrova koji su potom pretočeni u veoma ozbiljan umetnički i obrazovni projekat. U samoj zadužbini, prostoru u kojem se čuvaju izvorna Andrićeva dela, nastali su i kadrovi drugog dela filma. Učenici su posetili i muzej našeg nobelovca. Imali smo ekskluzivno pravo da snimamo u njegovoj radnoj sobi, upoznali smo se s nagradama i originalnim spisima koji čine vrednu zaostavštinu i naše nacionalno dobro neprocenjive vrednosti. Potom smo obilazili autentična beogradska mesta na kojima je pisac rado boravio: hotel „Moskvu”, Knez Mihailovu ulicu i Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Još istog proleća, prošle godine, snimanje filma nastavili smo u Višegradu, malom bosanskom mestu iz kojeg je Andrić i krenuo u veliki svet književnog stvaralaštva. Na kamenom mostu zabeleženi su živopisni kadrovi koji svedoče o prolaznosti vekova i stamenosti ćuprije koja kao simbol ljudske istrajnosti i umeća stoji tu poput spomenika koji povezuje prošlost i budućnost – kaže učiteljica iz Žiče.
Zahvaljujući Turističkoj organizaciji Višegrada, posetili su sve značajnije lokalitete u gradu. Tako su nastali kadrovi ispred Andrićeve kuće, pogled s prozora ka mostu. Ambijentalni snimci najsavremenijim kamerama i dronovima koji prate tok nabujale reke Drine, samo su mali deo ovog umetničkog ostvarenja žičkih učenika i nastavnika.
– Da stvaralaštvo zaista ne poznaje granice i da se na otpočetom projektu ideje samo nižu, svedoči i učešće našeg proslavljenog reditelja Emira Kusturice, koji je za potrebe ovog filma učenicima dao veoma inspirativnu izjavu o sopstvenom poimanju Andrića kao stvaraoca uz osvrt na značaj njegovih dela. Uz rediteljevu saglasnost, intervju će biti sastavni deo filma – kaže s neskrivenim ponosom Goranka, priznajući da je Emir Kusturica došao u Kraljevo na promociju knjige ne znajući za školski film.
Učiteljičin kaput kao frak
– U Andrićgradu učenici u filmu predstavljaju svoje talente, pa se na mostu mladi Andrić susreće s devojkom koja peva sevdalinke. U filmu su korišćene autorski izvedene kompozicije i pesme, snimane studijski kako bi se postigao najkvalitetniji zvuk – priča nam Goranka Marković, dodajući da su kostimi koje učenici nose deo kolekcije kulturno-umetničkog društva iz Kraljeva. Značajan deo je i iz njenog i ormara kolega, poput crnog kaputa koji je u filmu, za scenu dodele Nobelove nagrade, poslužio kao frak. Uključili su nastavnici u projekat i svoju decu da bi videla čime se roditelji bave kada ih danima nema kod kuće, i tako doprinela svojim učešćem.
– Ovo je najkompleksniji filmski projekat koji je nastao u školi, još od osnivanja školske produkcije. Njime su obeležili završetak školovanja mali maturanti koji su od prvog razreda učestvovali u kreiranju školskih filmova sa svojom učiteljicom Gorankom Marković. Za osam godina intenzivnog rada na filmskom i pozorišnom stvaralaštvu u školi, dobili smo jednu zrelu, talentovanu i odgovornu generaciju mladih ljudi koju sa ponosom ispraćamo – kaže Danilo Spasojević, nastavnik srpskog jezika i književnosti, autor scenarija za film o Andriću.
Sa svojim filmskim ostvarenjima ova, po rečima naših sagovornika, seoska škola učestvovala je na više festivala u zemlji i inostranstvu, donoseći svom Kraljevu veliki broj nagrada. Osim po pitanju stvaralaštva, autori filma Danilo Spasojević i Goranka Marković intenzivno rade i na edukaciji svojih kolega širom Srbije, realizujući svoj akreditovani program „Kako napraviti obrazovni film u nastavi”.
Film će u toku leta biti predstavljen na premijeri u Kraljevu.
Nastavnici s ponosom ističu da će i dalje nastaviti da neguju i podstiču učeničko filmsko stvaralaštvo, koje svedoči o najlepšem vremenu detinjstva i mladosti njihovih učenika.
Đaci iz Žiče vlasnici Oskara za film
Sadašnji maturanti škole „Živan Maričić” iz Žiče osvojili su pre pet godina „Prosvetni Oskar” na Međunarodnom festivalu školskog filma u Štipu u Makedoniji za obrazovni film „Vredni ljudi moga kraja”. Učiteljice i učenici, tada trećeg razreda osnovne škole, pobedili su u konkurenciji 60 filmova i oko 2.000 učenika iz regiona.
– Scenario i sadržaj filma deca su sama kreirala. U „tom poslu” su od 2012. godine. Te godine su počeli i saradnju sa Obrazovnom redakcijom RTS-a, sa ciljem da mobilne telefone i tablete stave u funkciju znanja – navodi učiteljica Goranka Marković.
