Najstariji kompjuter star je dva veka
Godine 1901. istraživači su otkrili ono što je sada poznato kao mehanizam Antikitere u potopljenom brodolomu, drevni artefakt koji datira iz drugog veka pre nove ere, što ga čini „najstarijim kompjuterom na svetu”.
Sada, više od jednog veka nakon njegovog otkrića, istraživači sa Univerziteta u Glazgovu kažu da su koristili tehnike statističkog modeliranja, prvobitno dizajnirane da analiziraju gravitacione talase — talase u prostor-vremenu izazvane velikim nebeskim događajima kao što su spajanje dve crne rupe — da bi sugerisali da je Antikitera mehanizam je verovatno korišćen za praćenje grčke lunarne godine. Ukratko, to je fascinantan "sudar" moderne nauke i misterija drevnog artefakta. U radu iz 2021. istraživači su otkrili da su prethodno otkrivene i pravilno raspoređene rupe u „kalendarskom prstenu” označene da opisuju „kretanje Sunca, Meseca i svih pet planeta poznatih u antici i kako su prikazane na prednjoj strani kao starogrčki kosmos”.
Sada, u novoj studiji objavljenoj u Službenom žurnalu Britanskog horološkog instituta, istraživač gravitacionih talasa Univerziteta u Glazgovu Graham Voan i naučni saradnik Džozef Bejli sugerišu da je prsten verovatno bio perforiran sa 354 rupe, što je broj dana u lunarna godina. Istraživači su odbacili mogućnost da se meri solarna godina.
„Prsten od 360 rupa je veoma nepovoljan, a jedna od 365 rupa nije verodostojan s obzirom na pretpostavke našeg modela”, piše u njihovom radu, prenosi Futurism.
Tim je koristio statističke modele izvedene iz istraživanja gravitacionih talasa, uključujući podatke iz opservatorije gravitacionih talasa laserskog interferometra (LIGO), velikog fizičkog eksperimenta dizajniranog da meri talasanje u prostor-vremenu milionima svetlosnih godina od Zemlje. Tehnika, nazvana Bajesova analiza, koristi „verovatnoću da kvantifikuje nesigurnost na osnovu nepotpunih podataka, da izračuna verovatan broj rupa u mehanizmu koristeći pozicije preživelih rupa i postavljanje preostalih šest fragmenata prstena”, navodi se o istraživanju. Iznenađujuće, inspiracija za rad došla je od Jutjubera koji je pokušavao da fizički ponovo stvori drevni mehanizam.
„Krajem prošle godine, kolega mi je ukazao na podatke koje je prikupio Jutjuber Kris Budiselić, koji je želeo da napravi repliku kalendarskog prstena i istražuje načine da utvrdi koliko rupa sadrži”, rekao je Voan objašnjavajući da je to uredna simetrija koju su prilagodili tehnikama koje koristimo za proučavanje univerzuma danas da bismo razumeli više o mehanizmu koji je pomogao ljudima da prate nebesa pre skoro dva milenijuma.
