Lutke iz epskih pesama

Dr Ana Milovanović, predavač Drame i pokreta na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača, vrsni je poznavalac i čuvar tradicije lutkarstva u Srbiji. Njena ideja je da svoj i rad svojih učenika predstavi kroz izložbu „Pozorište lutaka kosovskog zaveta” u Galeriji Narodne banke Srbije u Beogradu.

Pozorišne lutke su stvarali studenti druge godine i najvećim delom predstavljaju likove iz njihovih ispitnih predstava koje su igrali za decu s posebnim potrebama. Motiv za njihov izgled i izradu autori su nalazili u narodnim junačkim pesmama „Ženidba kralja Vukašina”, „Ženidba cara Dušana”, „Car Lazar i carica Milica”, „Kneževa večera” i druge.

Izložba je lane gostovala u Kosovskoj Mitrovici i Zubinom Potoku, ali zbog pogoršanja prilika u junu prošle godine nije bila postavljena u svim mestima u kojima je to bilo predviđeno. Lutke su morale da budu tada povučene s izložbe i posle 11 meseci uspešno vraćene sa Kosmeta.

– Lutkarski program na TV Beograd bila je tema mog doktorskog rada, a posebno kultna televizijska serija „Na slovo na slovo” snimana s Mićom Tatićem u glavnoj ulozi i Duškom Radovićem kao scenaristom. Nijedna serija nije napravljena na tako visokom nivou, a jedna od najboljih je i „Laku noć, deco” koja se emitovala od 1989. do 1993. godine – smatra Ana Milovanović.

Dok je radila doktorsku disertaciju čula je od urednika na TV Beograd da je svojevremeno kod nas dolazila ekipa iz SAD, koja je bila zainteresovana za dečji program, posebno za lutkarstvo i da je na osnovu naših iskustava kasnije nastala čuvena američka serija „Ulica Sezam”.

Naša sagovornica sa setom dodaje da je na televizijama sve manje pravih lutaka i da su sve više prisutne digitalne, i to iz stranih produkcija.

– Lutke nestaju s ekrana i zamenjuju se kompjuterskim likovima. One više nemaju razvojnu i obrazovnu funkciju. Još ima nekoliko lutkarskih pozorišta u Srbiji, ali prava lutka nestaje, a više nema ko ni da ih pravi, jer nemamo ni školu ni akademiju za lutke – kaže naša sagovornica, koja je specijalizovala režiju u Sofiji na smeru za lutkarske predstave.

Ona je još od srednje škole želela da se bavi lutkarstvom, posebno ju je zanimalo lutkarsko pozorište više od klasičnog dramskog.

Pravila je lutke, pisala o njima, bavila se i naučno ovom temom.

– Kada je reč o motivima, usredsredila sam se na bajke i epske pesme kosovskog ciklusa. Na radionicama učim kako se sklapaju lutke, pišu scenariji, prave lutkarske predstave, a naši studenti kasnije kao vaspitači rade to s decom u vrtićima. Na radionicama smo izmaštali i lutke koje čine izložbu, izmaštali smo i decu kosovskih junaka, lik Bogorodice koja šalje knjigu knezu Lazaru, likove sultana i turske vojske, imamo pet lutaka cara Lazara, dve Miloša Obilića, tu je i lutka Vuka Brankovića, Jug-Bogdana, krstaš barjak Boška Jugovića, reku Sitnicu, Kosovo polje.

– Uzor nam je bio epski ciklus zapisi o knezu Lazaru i sve što smo mogli da nađemo s fresaka i sa skulptura iz kosovskih manastira. U Banjskoj se nalazi skulptura lava koja nam je poslužila kao uzor („devet ljutih lava” iz epske pesme), a inspiracije smo nalazili i s novčića kneza Lazara – objašnjava Ana Milovanović.

Karneval lutaka studenata Učiteljskog fakulteta održava se svake godine u Beogradu i to je prilika da se predškolcima predstave junaci srpske epske tradicije, ali i promoviše lutkarska umetnost.

Tradicionalno se održava i Lutkarski edukativni festival na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.