Oduvek sam želela da delim sreću sa gledaocima
Posebno ću pamtiti razgovore sa velikim imenima jer su baš takvi ljudi veoma skromni, predusretljivi, ljubazni, kaže ova voditeljka informativne redakcije javnog servisa
„I dalje sam na mestu na kojem treba da budem“ – novinarka Dnevnika RTS Anđela Savić potvrđuje rečenicu koju nam je izgovorila pre četiri godine kada je bila tek na počecima svoje novinarske karijere.
Od tada, do danas, kada smo je sreli ispred „Politike“, uradila je veliki broj intervjua i uključenja u centralnu informativnu emisiju javnog servisa, i to sa velikih koncerata, kulturnih manifestacija, poručujući nam da kultura itekako može biti zabavna i zanimljiva.
Iako je pripadnica mlađe generacije, koju bi pre mogli da zamislimo u nekom drugom TV formatu, ona muziku, pozorište i film obožava i jedini joj je cilj da gledaocima predstavi kvalitetne sadržaje iz ovih oblasti, ali i da ih upozna sa nekim novim mladim talentovanim umetnicima koji zaslužuju prostor na medijskoj sceni.
- Drago mi je što sam na lepim mestima i u kontaktu sa ljudima kada su najsrećniji, i umetnici, ali i publika koja ih sluša. To su upravo ti trenuci pred nastup. Srećna sam što mogu da budem deo tog slavlja. Oduvek sam želela da mi posao bude – da delim sreću sa sagovornicima i da je prenosim dalje na naše gledaoce – kaže Savićeva.
Iako prati događaje iz kulture, rad u informativnoj redakciji zahteva neprekidnu dinamiku, od prvog do trećeg Dnevnika. Zbog toga često nema ni slobodne vikende. Uvek je, tvrdi, u stanju pripravnosti. Ali, ona uživa u takvom tempu. Ima dobru saradnju sa kolegama i urednicima dnevnika, kao i njihovu bezrezervnu podršku. A to joj je najveća motivacija u radu, kaže.
Tokom prethodnih godina imala je razna iskustva na terenu i sa živih uključenja u Dnevnik. Bilo je i onih manje prijatnih, kada sagovornici nisu bili rasploženi da daju intervju pred nastup ili kada sa njima nije mogla da se dogovori oko intrevjua... A bilo je i onih nezaboravnih trenutaka. Posebno će pamtiti razgovore sa velikim imenima jer su baš takvi ljudi veoma skromni, predusretljivi, ljubazni, kaže. Takvi su bili Santo Versaće, Pjer Karden, Džipsi kings, Zubin Mehta, Huan Eskobar, ali i Bajaga, Zdravko Čolić... Nije im bilo teško da ostanu i koji minut duže kako bi se snimili dodatni kadrovi.
INTERVJU U CELOSTI PROČITAJTE U NOVOM BROJU „TV REVIJE“, U PETAK, 14. JUNA, UZ „POLITIKU“
