Stiven Hoking – Bog je proizvod ljudske mašte
Stiven Hoking, jedan od najistaknutijih naučnika modernog doba, bio poznat po svom ateizmu i čvrsto je verovao da ne postoji Bog kakvog tradicionalno zamišljamo.
On je često osporavan zbog svojih provokativnih stavova o religiji i postojanju Boga. Hoking je smatrao da koncept Boga nije potreban kako bi se objasnili fenomeni univerzuma.
Prema Hokingu, ideja o Bogu je proizvod ljudske mašte i da nema empirijskih dokaza koji bi podržali postojanje natprirodnih sila.
Jedna od njegovih poznatih izjava jeste da je svemir nastao kao rezultat prirodnih zakona. Za Hokinga, sve što postoji može se objasniti putem nauke, a postojanje Boga je suvišno i nepotrebno u tom kontekstu.
Život posle smrti ne postoji
Kada je reč o smrti i životu posle nje, Hoking je bio vrlo jasan. Verovao je da nema ničega posle smrti, da smrt označava kraj svesti i individualnog postojanja. Za njega, ljudi su samo proizvod bioloških procesa, tako da nakon smrti nema ničega što bi moglo da se nastavi.
Svoje stavove je često objašnjavao na osnovu svojih naučnih istraživanja, poput teorije o crnim rupama i teorije o velikom prasku. Tvrdio je da je sve što se dešava u univerzumu rezultat fizičkih procesa i zakona prirode, bez potrebe za intervencijom nekog nadređenog bića.
Stiven Hoking je bolovao od amiotrofične lateralne skleroze (ALS), poznate i kao Lu Gerigova bolest. To je progresivno neurodegenerativno oboljenje koja erodira motorne neurone - ćelije u mozgu i kičmenoj moždini koje kontrolišu mišićnu funkciju - do tačke kada osobi postaje teško ili nemogućeda hoda, govori, guta i diše. Hokingu je dijagnostikovana ALS kada je imao 21 godinu i prvobitno mu je dato samo nekoliko godina života. On je, međutim, živeo znatno duže od očekivanog, preminuvši u 76. godini. Njegova dugovečnost sa ALS-om je bila izuzetno retka - samo 5 odsto pacijenata sa ALS-om živi duže od 20 godina.
Možda je i zbog toga verovao da je važno ceniti i iskoristiti jedini život koji imamo, jer, kako je govorio, "ništa nije savršeno".
„Jasno je da smo mi samo napredna vrsta primata koja živi na malog planeti koja orbitira oko jedne obične zvezde, na spoljnoj strani jedne od stotine milijardi galaksija. Svi smo drugačiji. I koliko god se život možda činio teškim, uvek postoji nešto u čemu smo dobri, u čemu možemo da uspemo. Dok ima života, ima i nade”, bila je Hokingova životna filozofija koja mu je pomagala da izbori sa svim životnim nedaćama.
Hoking je često govorio da je život dragocen i da ga treba provesti u istraživanju, učenju i razumevanju sveta oko sebe, a da posle nema ničega. Njegova pozicija je bila da je sadašnjost sve što imamo, tako da treba biti fokusiran na nju, umesto na spekulacije o postojanju života posle smrti ili nadređenih božanskih bića.
Drugi oblici života u svemiru
Osim svojih stavova o religiji i postojanju Boga, Hoking je bio poznat i po svojim optimističnim pogledima na budućnost čovečanstva i tehnološki napredak.
Verovao je da je moguće postojanje drugih oblika života u svemiru. S obzirom da je svemir toliko ogroman i raznolik, najverovatije postoji inteligentan život „tamo negde”, iako nismo pronašli direktne dokaze za to.
Hoking je smatrao da je ključ za razumevanje sveta i napredak čovečanstva u naučnom istraživanju. Njegov rad na polju teorijske fizike i kosmologije doprineo je razumevanju osnovnih principa univerzuma.
Isticao je važnost popularizacije nauke i bio poznat po svojoj sposobnosti da kompleksne naučne koncepte objasni na jednostavan način. Njegova knjiga „Kratka istorija vremena” postala je bestseler i jedna je od najprodavanijih naučnih knjiga svih vremena.
Hoking je, takođe, bio i veliki borac za prava osoba sa invaliditetom. Iako je patio od teške bolesti, nije dozvolio da ga to spreči da postigne uspeh u svom polju i da doprinese društvu.
Verovao je da tehnologija može da bude ključna za rešavanje problema sa kojima se suočava čovečanstvo, uključujući i očuvanje planete Zemlje i putovanja među zvezde.
