Plažama predaka

Na beogradskim rekama pre Drugog svetskog rata baš se uživalo. Ko ne veruje, neka pogleda izložbu pod nazivom „Plažama predaka”, koju je fejsbuk grupa „Bio jednom jedan Beograd”, napravila ovoga puta u saradnji sa JP „Beogradska tvrđava”.

Već danima fotografije izložene na panoima na Kalemegdanu, na platou ispod Velikih stepenica, izazivaju pažnju. A kako i ne bi. One govore o vremenu kada su Dunav i Sava bile čiste reke, na kojima su zabavu, druženje i spas od vrućina pronalazile hiljade Beograđana.

Kupaći kostimi kao haljinice

Urednici fejsbuk grupe „Bio jednom jedan Beograd” na raspolaganju su imali veliki broj fotografija, i kako za „Magazin” kaže Jelena Janić Ljubisavljević, jedna od urednica, Beograđanima je boravak na rekama nekada očigledno bio bitan segment svakodnevice.

– Primetili smo da su stari Beograđani jako uživali na plažama i da su voleli fotografisanja. Izašli su iz fotografskih ateljea gde su se za slikanje posebno pripremali i „nameštali” i prikazuju se u nekom potpuno drugom svetlu. Kako je tih slika zaista mnogo, lako smo izabrali temu nove izložbe. Kao i uvek, izdvojili smo slike iz naših privatnih kolekcija, ali su nam stigle i fotografije iz porodičnih albuma članova grupa kojih ima 36.000 – kaže naša sagovornica.

Najstarije prikazane fotografije potiču s prelaza vekova, a poslednje su napravljene uoči početka Drugog svetskog rata.

– Tačno se vidi i razlika u modi, načinu oblačenja i ponašanja, kako poziraju. Kupaći kostimi su na početku bili kao haljinice, šiveni kod šnajderki po meri, čak su bili i vuneni. Tek pred Drugi svetski rat se pojavljuju kupaći kostimi od lasteksa, koji se lakše i brže suše i prianjaju uz telo. Haljinice su čak imale na suknjicama male tegove, da se kupaći kostimi ne bi podizali u vodi – objašnjava Jelena Janić Ljubisavljević.

Dodaje i da najviše fotografija potiče iz međuratnog perioda, a tada su, kažu, neki Beograđani već imali i svoj foto-aparat:

– Bilo je i fotografa koji su „ordinirali” po plažama, fotografisali i prodavali slike, slično kao što su to činili i na Terazijama fotografišući slučajne prolaznike.

Na reku su dolazili svi slojevi Beograđana. Najpopularnija kupališta bila su ona uz plažu „Šest topola”, na Savi, na prostoru današnjeg Sajma, koji je tada još predstavljao periferiju grada.

Kao što su danas uz obale Save poređani splavovi, nekada su tako na vodi bili načičkani mali drveni, ograđeni bazeni, na kojima je bilo organizovano kupanje, a oko njih na vodi su bile i svlačionice.

Ostao je zabeležen podatak da je krajem tridesetih godina 20. veka u Beogradu bilo čak 27 „javnih kupatila” – 18 na Savi i devet na Dunavu. Najveće među njima bilo je „Opštinsko kupatilo grada Beograda” koje je imalo 700 kabina i leti je moglo da primi i do pet hiljada kupača.

– Opštinsko kupalište je bilo najposećenije jer je naplaćivalo ulaznicu od dva dinara dnevno. Pošto se na kupalištima naplaćivao ulaz, bile su zastupljene i divlje plaže, s leve strane Save, gde nije bilo uređenog prostora, nego su se ljudi okupljali u šumarcima, ali morali su da pređu reku čamcem – podseća naša sagovornica.

Pogled na Kalemegdan

Mnoge fotografije su slikane tako da se u pozadini vidi Karađorđeva ulica, koja je skoro ostala neizmenjena, zatim Saborna crkva, Kalemegdanska tvrđava… Puca pogled i na Veliko ratno ostrvo, nizvodno od današnjeg Brankovog, a nekada Mosta kralja Aleksandra nalazila se čuvena plaža „Nica”.

– Bila je to ogromna plaža i mnogo Beograđana se tamo kupalo. Postojala je do 1938. godine, kada počinje izgradnja obaloutvrde od strane danske grupe i uređenje i nasipanje tog dela obale. Tada se „Nica” preselila uzvodno od Brankovog mosta, znači između dva današnja mosta, opstala je dosta dugo u posleratnom periodu, čak do sedamdesetih godina – kaže Jelena.

Na kupalištu Brđani, bernardinac, glumica…

Na jednoj fotografiji uslikana je i poznata srpska glumica tog vremena Žanka Stokić u kupaćem kostimu, u društvu prijateljica. Zanimljiva je i fotografija Obrada Simića, predratnog advokata, kozera, novinara, vlasnika lista „Crna vrana”, čijih je samo nekoliko primeraka objavljeno pre nego što je list zabranjen. Simić pozira na plaži u veselom društvu, ali i s neobično velikim kućnim ljubimcem za to doba – psom rase bernardinac.

Zanimljiva je i grupna fotografija društva „Brđani”.

Otkud oni na beogradskoj plaži?

Nedoumicu otklanja Jelena: Brđani su stanovnici Topčiderskog brda.

Golaći hit izložbe

Tu je i neverovatna slika za ono vreme: golaći s lišćem. Bilo je dakle nudista i u ono doba ili jednostavno nisu imali para za kupaći kostim. Jelena otkriva da su neki od urednika fejsbuk grupe bili u dilemi šta će ljudi reći ako izlože ovu fotografiju u punom formatu, a onda se ispostavilo da je to jedna od slika koja privlači najviše pažnje na izložbi.

– Golaći deluju kao neki vojnici ili radnici, ali ne zna ko su – dodaje Jelena.