​Zapisi s Kosova i Metohije

Srpska istorija smatra prostor Kosova i Metohije političkim, kulturnim i verskim jezgrom srpskog naroda. Burna istorijska zbivanja tokom vekova, seobe Srba i bitisanje na ovoj, Bogom danoj zemlji iznedrili su veliko kulturno i istorijsko nasleđe. Epohu vladavine srpske loze Nemanjića obeležio je veliki broj zadužbina (crkava i manastira). Stvaranje države s prestonicom cara Stefana Dušana u Prizrenu, razvoj pismenosti i umetnosti učinili su da se ovaj deo Srbije smatra kolevkom srpstva.

Najznačajniji događaj koji se pamti, urezan u svest jeste  Kosovska bitka (1389). U njoj je stradala celokupna srpska vlastela braneći državu i Evropu od najezde Osmanlija. Narodna epopeja ispevana oko tog događaja svrstala je Srbe u sam vrh svetske književnosti.

Nažalost, nepovoljni događaji krajem prošlog i početkom ovog veka ugrozili su našu kulturu i tradiciju. Crkve i manastiri tokom martovskog pogroma 2004. godine bivaju paljeni i uništavani, a nasleđe se pokušava svojatati.

Nadvio se ponovo crni oblak nad Kosovom i Metohijom. Ipak, još nisu ugašeni damari naše kulture. Zrače kroz preostale zadužbine i opstali srpski živalj u enklavama i na severu Kosova.

To je bio razlog da se naša ekipa uputi na Kosovo i Metohiju i napravi reportažu iz naše svete zemlje. Veliku podršku i savete dala nam je Snežana Simić, novinar iz Kosovske Mitrovice, dok nam je vodič i domaćin bio Ivan Miljković, dopisnik Radio Beograda iz Gračanice.

Naša ekipa pokušala je da opiše i pokaže šta se sve može obići i videti tokom četiri dana boravka na Kosovu i Metohiji. Put je prošao bez ikakvih problema. Krenuli smo iz Beograda i prešli preko administrativne linije u Merdarima, došli u Podujevo, odakle smo, preko Prištine, stigli u Gračanicu. Smeštaj smo dobili u prostorijama Doma kulture u Gračanici. Uređene dvokrevetne sobe s upotrebom kuhinje mogu se iznajmiti za posetioce. Mesto je naseljeno Srbima, a u nekoliko restorana može se obedovati. U mestu postoje dve dobre pekare koje drže lokalni Albanci i nekoliko dobro snabdevenih marketa.

Taj dan smo iskoristili za obilazak manastira Gračanice koja nas je dočekala u raskoši i sjaju. Manastir je opasan visokim zidom iznad kojeg je postavljena bodljikava žica. Prolaz kroz kapiju uvodi u lepo uređeno dvorište s Milutinovom crkvom u sredini. Iza nje se naziru konaci s vladičanskim odajama. U crkvi se nalazila velika grupa turista iz Japana, a u dvorištu vojnici KFOR-a koji iz raznih zemalja redovno dolaze da obiđu svetinju, odslušaju službu i pomole se Gospodu. U manastiru postoje dva kustosa Trojan i Sergije, koji stručno upoznaju turiste s istorijom i umetnošću manastira.

Veče smo iskoristili da uz kafu i piće isplaniramo obilaske za naredni dan.

Drugog dana krenuli smo ka tvrđavi i rudniku na Novom Brdu. Mesto poznato po glamskom srebru. Ovde se, u vreme kralja Milutina, kopalo srebro. Tu je nastao i kovao se srpski novac.

Napisan je i prvi zakon o rudarstvu i rudnicima u vreme despota Stefana Lazarevića, koji je rukovodio gradom. 

Naš vodič kaže da je to bio najveći srednjovekovni grad onog vremena. U njemu se nalazilo 17 crkava, najveća je katedralna crkva, odnosno Mitropolija posvećena Svetom Nikoli gde je stolovao novobrdski mitropolit Nikanor. Novobrdska Crkva Svetog Nikole građena je u stilu bazilike, poput Dečana i Sopoćana. Ovde je stolovao mitropolit Nikanor, a postojala je i štamparija koja je kasnije preneta u manastir Gračanicu.

Iz Novog Brda krenuli smo za manastir Draganac koji je udaljen od tvrđave petnaestak kilometara i jedini je živi manastir u Kosovskom Pomoravlju i ovom delu Kosova. Crkvu je, po predanju, Knez Lazar posvetio svojoj preminuloj kćeri Dragani. Iz Draganca preko Gnjilana vratili smo se u Gračanicu.

Treći dan na KiM iskoristili smo za put preko Šar-planine do Prizrena. Put vodi preko Štrpca i Prevlaca.

Prevalac je mesto odakle se prevaljuje preko Šare i iz Sirinićke župe ulazi u Sredačku župu u čijoj je sredini selo Sredska. Na putu do Sredske svratili smo u Mušnikovu gde je rođen čuveni pevač kosovskih tradicionalnih pesama Jordan Nikolić. Sredska i Mušnikovo su sela očuvane tradicionalne arhitekture i narodnog graditeljstva, karakteristične kamene kuće prekrivene kamenim pločama. Put koji prati tok Pećke Bistrice doveo nas je do ruševina Svetih arhangela i Prizrena, Dušanove prestonice. Obišli smo žicom obavijenu crkvu Bogorodicu Ljevišku, s velikom grupom turista odslušali izvanredno predavanje sveštenika o istorijatu crkve. Svetinju čuva kosovska policija. Uskim uličicama grada prepunim saobraćajnom gužvom došli smo do mosta cara Dušana kojim smo ušli u grad i popeli se na tvrđavu Kaljaju, odakle se pruža nezaboravan pogled na kotlinu okruženu planinama u kojoj je smešten grad koji preseca Bistrica. Popili smo vodu na prizrenskom šadrvanu, jer se veruje da ko ovde popije vodu uvek će se vraćati Prizrenu.

Iz Prizrena smo se uputili ka Velikoj Hoči. Ova srpska enklava najpoznatije je mesto gde se tradicionalno gaji vinova loza i spravlja čuveno vino s ovih prostora. Mesto je zadržalo ovdašnju autentičnu arhitekturu. Imali smo sreću da u domaćinstvu Manitašević prisustvujemo tradicionalnom šaranju uskršnjih jaja, koje počinje od sredine posta i završava se na Veliki četvrtak. U Hoči postoji 13 crkava. Posetili smo podrum Brkića. Ovde se kroz stare pesme čuva jezik i kultura naroda. Domaćin nam je otpevao pesmu: „Džanum zađe s(l)unce među dve planine”, koja vodi poreklo iz Velike Hoče, i pesme o Šar-planini „Stojanke džanum dušmanke” i „Ej, kad će prođem toj široko polje”. Prepuni utisaka vratili smo se u Gračanicu.

Četvrtog dana obišli smo Peć, Rugovsku klisuru koju je probila Pećka Bistrica kroz vrleti Prokletija na čijem se izlazu nalazi Pećka patrijaršija. Posle patrijaršije obišli smo i manastir Visoke Dečane, jedini koji je pod zaštitom vojne misije NATO – KFOR-a.

Tekst i fotografije Stanko Kostić

.