Tri prsta ispred Muzeja budućnosti
Jedno je grad s „Instagrama”: luksuzne radnje, zgrade koje sežu u nebo, jedini hotel na svetu sa sedam zvezdica, ples fontana u podnožju Burdž Halife… Retko koji turista zađe u stari deo grada, da vidi kako je izgledao život pre 150 godina, kada su na ceni bili biseri, a ne nafta
Kada kažete Dubai, prva asocijacija je – luksuz. Zatim se ređaju slike: peščana plaža s hotelom u obliku jedra u pozadini, koji slovi za jedini na svetu sa sedam zvezdica (iako realno ima pet) i u kojem možete popiti kafu posutu 24-karatnim zlatom; Burdž Halifa, još uvek najviša zgrada na svetu i šou raspevanih fontana u njenom podnožju naveče; luksuzni dućani i zlatare, bogati šeici u pratnji žena prekrivenih od glave do pete; najviša uvrnuta zgrada na svetu u Dubai marini; možda ćete pomisliti na Palmu, arhipelag veštačkih ostrva s luksuznim privatnim kućama i još lepšim hotelima poput Atlantide, koji kao da je izašao iz 1.001 noći; ili na Čudesnu baštu, najveću na svetu, s cvetnim figurama Diznijevih junaka i super džambo džeta, a možda i na tri prsta ispred Muzeja budućnosti…
Ali, ovo nije jedino lice Dubaija, mada jeste najpoznatije. Oni retki, koji tragaju za još nečim osim bleštavog luksuza, biće ne malo iznenađeni ako slučajno ili namerno zalutaju u stari deo grada. Tek ćete tu napraviti fotografije za koje vam niko neće poverovati da su snimljene na samo desetak kilometara od Burdž Halife.
Otiđite u stari kvart Al Bastakija, poznat i kao Al Fahidi, nazvan po trgovcima iz Irana koje su naselje i stvorili. Zalutajte uličicama oivičenim originalnom arhitekturom u boji peska. Ulice su uske i prave, a kuće mahom jednospratne. Za porodična okupljanja koriste se unutrašnja dvorišta, u kojima su danas mahom restorani.
Pažnju su nam privukle i neobične kule na kućama, kvadratnog ili pravougaonog oblika. Zovu ih kule vetrova jer su hvatale strujanja vazduha i usmeravale ka unutrašnjosti kuće. U toplim letnjim noćima, na ovaj način je ipak bilo prijatno spavanje.
Prizemlja kuća, građenih od kamena, gipsa, sandalovine, tikovine i palmi, danas su načičkana šarenim dućanima tekstilne robe, rukotvorina, nakita i lampi, začina i zlata. Prodavci su srdačni, ali pomalo napadni.
Na ovom prostoru nastao je u ranom 18. veku Dubai. Ovo ribarsko selo je do 1822. godine bilo naselje ovalnog oblika s oko hiljadu duša, okruženo zidom od blata, čiji se ostaci i danas mogu videti. Život pre pronalaska nafte (1969) odvijao se jednostavno: beduini su obitavali u pustinji i prevozili se na kamilama, dok su oni bliži moru skromno živeli od vađenja prirodnog bisera. Kada je 1921. godine u Japanu napravljen prvi veštački biser, čitava ova i onako malena manufaktura sasvim je uništena.
Staro gradsko jezgro je u prošlosti bilo veće, ali je jedan deo porušen u težnji da se izgradi moderan grad. Do obrta je došlo 1989. godine, kada su Dubai prvi put posetili princ Čarls i princeza Dajana. Zadivljen lepotom onoga što je video, današnji britanski kralj predložio je da se originalna arhitektura sačuva i iskoristi u turističke svrhe.
Posetioci ovde mogu da, osim radnji i galerija, obiđu i nekoliko muzeja, od kojih je zanimljiv onaj posvećen kafi, sa zrncima aromatičnog napitka iz čitavog sveta. Među najpopularnijima su arapska, etiopska i japanska kafa, koju ćete popiti sedeći na podu i orijentalnim jastučićima. Moći ćete da uživate i u Arapskoj kući čaja koja nas je spolja, zbog plave boje i roze cvetova, podsetila na grčki restoran. Naoružajte se strpljenjem: ispred ulaza je uvek dugačak red.
Za one koji nemaju strpljenja za ovakvu vrstu istraživanja prošlosti, dovitljivi Arapi ponudili su i instant varijantu kako da se osećate kao pre 150 godina, ali ogrnuti luksuzom. Kvart Medinat Džumejra je jedno od glavnih mesta za izlazak, prepun restorana koji u cenu hrane i pića uračunaju i pogled na Burdž el Arab u neposrednoj blizini, a do kojih se dolazi tako što prolazite kroz lavirint radnji u kojima se nude odeća, tepisi, parfemi, suveniri i zlato. Građevine u kojima su restorani i dućani takođe su boje peska, sličnog oblika kao u starom delu, ali tu prestaje svaka sličnost. Ovde su vam na raspolaganju azijska, persijska, grčka, meksička, italijanska, tajlandska kuhinja… A možete i da se provozate starinskim brodićima po kanalima dugim tri kilometra, zbog čega ovaj deo malo, ali samo malo, podseća na Veneciju.
Bilo da se odlučite za Dubai s razglednice i slike kojima ćete impresionirati svoje pratioce na društvenim mrežama ili za Dubai ribara, trgovaca biserima i beduinima, tek, ovde se može naći za svakog ponešto. A ako vam bude dosta orijentalne kuhinje i poželite domaću hranu, postoji mesto i za to: Bosanska kuća u Globalnom selu, u kojoj ćete uz sevdalinke uživati u ćevapima, bureku i jagnjetini.
Pominjanje ovog gastronomskog „svetog trojstva” vraća nas na priču o tri prsta s početka teksta, skulpture koja se nalazi ispred Muzeja budućnosti. Muzej je jedno od najnovijih arhitektonskih čudesa, otvoren 2022, a nalazi se na nekoliko metro stanica od Burdž Halife. Ovde će vas kroz pet spratova i uz pomoć najnovijih tehnologija odvesti na putovanje do 2071. godine. Zaljubljenicima u fotografiju savetujemo da dođu u sumrak, jer muzej u obliku čeličnog prstena fantastično menja boje kada zađe sunce.
Jednaka je gužva i na ulazu, kao i ispred ogromne skulpture šake s tri podignuta prsta. Posve je čudesno posmatrati ljude sa svih strana planete kako se slikaju ispred ove građevine uz ono što je tradicionalni srpski pozdrav, a koji u ovom delu sveta predstavlja simbol za pobedu, uspeh i ljubav prema UAE. Ruku s tri prsta prvi je 2013. podigao potpredsednik i premijer UAE i vladar Dubaija, šeik Muhamed bin Rašid el Maktum, a kraljevski gest se brzo proširio među narodom, koji su na taj način počeli da izražavaju lojalnost i ljubav prema Emiratima.
Podigli smo i mi tri prsta, napravili nekoliko fotografija i to nam je bilo sasvim dovoljno da osetimo kao da je Srbija centar sveta, čak i u dalekim Emiratima. Preskup ulazak u muzej ostavili smo za neki drugi put. Budućnost može da sačeka do 2027. godine.
