Dokle ćemo da pomeramo kazaljke
Evropski predlog za ukidanje promene vremena je obustavljen
Letnje računanje vremena u Evropi uvek počinje poslednje nedelje marta, uoči prolećne ravnodnevnice, a završava se poslednje nedelje u oktobru.
Zimsko vreme 2026. godine završava se u nedelju ujutru, 29. marta, kada će se kazaljke prebaciti sa 2 na 3 sata. Sve zemlje Evrope u isto vreme pomeraju kazaljke na satu, samo tri evropske zemlje, Island, Belorusija i Rusija, ne nameštaju satove na letnje računanje vremena. Kako se Evropska unija prostire kroz tri vremenske zone, svi satovi u EU, po dogovoru, menjaju se u istom trenutku, odnosno u 01:00 UTC.
UTC je univerzalno koordinisano vreme, standard prihvaćeno na celoj planeti. Vremenske zone na Zemlji su prikazane negativno ili pozitivno od UTC vremena. Na primer, Srbija se nalazi u srednjeevropskoj vremenskoj zoni, UTC+1, što znači da je u 1 sat po UTC, u Srbiji - 2 sata ujutru.
Praksa pomeranja sata, međutim, mnogim ljudima stvara probleme. Čak 76 odsto ispitanika smatra da je pomeranje sata suvišno i da ga treba ukinuti.
Ušteda energije?
Prvo pomeranje sata na letnje računanje vremena uvedeno je tokom Prvog svetskog rata u Nemačkoj, Austro-Ugarskoj i SAD, kao mera uštede energije. Zimsko računanje vremena je uvedeno 1974. godine, takođe, kao mera uštede energije.
Studije su, međutim, pokazale da ušteda energije nije značajna, a da pomeranje sata ima negativne posledice po zdravlje ljudi. Zbog toga se sve više država odlučuje za ukidanje pomeranja sata.
Iako je ušteda energije bila glavni razlog za uvođenje pomeranja sata, danas se smatra da su ekonomske koristi minimalne. U nekim sektorima, poput turizma i zabave, pomeranje sata može imati pozitivan uticaj na ekonomiju. Međutim, u drugim sektorima, poput poljoprivrede i građevinarstva, pomeranje sata može imati negativan uticaj na produktivnost i efikasnost
Mnoge evropske države su ukinule pomeranje sata. Među njima su Belorusija, Island, Rusija, Turska, Ukrajina i Švajcarska.
Negativne posledice po zdravlje
To što ćemo spavati sat vremena kraće, može imati negativne posledice po zdravlje ljudi, smatraju stručnajci. Studije su pokazale da se menja lučenje melatonina tokom noći, što remeti i bioritam čoveka.
Izlaganje svetlu kasnije uveče odlaže oslobađanje melatonina u mozgu, hormona koji podstiče pospanost. To može ometati san i dovesti do toga da sveukupno manje spavamo
Povećava se rizik od srčanog i moždanog udara i hipertenzije, a posebno su osetljivi pacijenti koji boluju od kardiovaskularnih bolesti. Postoje dokazi koji povezuju godišnji prelazak na letnje računanje vremena sa povećanim brojem moždanih udara. Naročito starije osobe, koje boluju od karcinoma, mogu razviti veći rizik i od kardiovaskularnih oboljenja tih dana.
Pomeranje časovnika nije pogodno ni za meteoropate ni za hronične bolesnike.
Praksa da se dva puta godišnje „menja vreme”, može, međutim, da smeta i potpuno zdravim ljudima.
U nedelji u kojoj pomeramo sat povećan je i rizik od povreda na radnom mestu i saobraćajnih nesreća sa fatalnim ishodom.
Meteorološki uslovi, generalno, utiču na raspoloženje ljudi, pogotovo kada dođu proleće i jesen, stručnjaci kažu da ne vide svrhu pomeranja sata na zimsko i letnje računanje vremena.
Psiholozi smatraju da svako treba da sluša svoj unutrašnji ritam i napravi neku svoju rutinu buđenja. Promene raspoloženja, bezvoljnost, razdražljivost i glavobolje su osnovne i neizbežne posledice sezonskog pomeranja sata.
Organizmu je potrebno vreme da se adaptira na promenu računanja vremena. Meteoropatama i hroničnim bolesnicima potrebne su bar dve nedelje da se vrate „u stanje normale” nakon pomeranja sata.
Evropljani protiv pomeranja kazaljki
„Sa pomeranjem sata treba prestati”, objavio je još pre pet godina tadašnji šef Evropske komisije Žan-Klod Junker, nakon što se u onlajn anketi, 84 odsto građana EU izjasnilo protiv pomeranja sata.
U martu 2019. godine i Evropski parlament se velikom većinom izjasnio za prestanak pomeranja kazaljki od 2021. godine.
O ovoj temi se proteklih godina nije mnogo raspravljalo, jer, kažu, ima važnijih tema. Najviše se time u Evropi bave Nemci.
Nemačko zdravstveno osiguranje je na osnovu ispitivanja reprezentativnog uzorka građana, objavilo da 29 odsto ljudi u Nemačkoj, odnosno svaki treći Nemac, ima telesne i psihičke probleme nakon pomeranja sata.
Osećaju se umorno, imaju teškoća da zaspe i češće se bude noću.
Evropski predlog za ukidanje promene vremena je, međutim, obustavljen, pa su kazaljke nastavile da se pomeraju, a krajnji rok je trebalo da bude 2026. godina. Evropska komisija još nije izradila detaljnu analizu posledica produžavanja ili ukidanja promeranja kazaljki na časovnicima, a još nema konsenzusa ni o tome da li zadržati zimsko ili letnje računanje vremena.
Evropskoj uniji je jedino važno da spreči „vremenska ostrva“, to jest da cela EU postupi isto, kako bi zajedničko tržište ostalo u harmoniji.
U EU postoje tri vremenske zone, najveća je ona koja obuhvata srednjeevropsko vreme, a seže od Bjalistoka u Poljskoj do Viga na španskoj atlantskoj obali.
Letnje računanje vremena će trajati do poslednjeg vikenda u oktobru. Srbija je pripremila novi zakon o računanju vremena koji bi obezbedio da satovi budu usklađeni sa evropskim okruženjem, ako se ukine pomeranje časovnika.
