Garaža plaćena kao garsonjera – 63.000 evra

Da više nije toliko veliko iznenađenje kada neko kaže da je za kupovinu garsonjere od 25 kvadrata dao 70.000 evra jer je sređena a i blizu centra, potvrdio je Republički geodetski zavod (RGZ). Naime, po ceni od 63.000 evra prodata je garaža. Najskuplje mesto za parkiranje koje je plaćeno u četvrtom kvartalu 2023. godine nalazi se na beogradskoj opštini Stari grad. Istovremeno je najviša cena za poslovni prostor – 7.820.000 evra za 7.551 kvadrat, na opštini Palilula u Beogradu.

Najveće cene za stambene kvadrate postignute su u Beogradu, gde je najskuplji stan prodat na opštini Vračar za 1.540.000 evra. To je ujedno i najskuplji kvadrat stana (površina mu je 148 kvadratnih metara) u ovom periodu – 10.405 evra. I najskuplji kvadrat poslovnog prostora (od 43 kvadrata) prometovan je na opštini Vračar – 14.415 evra za kvadratni metar.

Najviša cena za kuću zabeležena je na beogradskoj opštini Savski venac – 1.900.000 evra. Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je na teritoriji grada Novog Sada (katastarska opština Rumenka). Po ceni od 50 evra za metar kvadratni prodata je parcela površine 19.970 kvadrata. A najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji, za koje je izdvojeno 3,5 miliona evra, nalazi se na teritoriji opštine Vrbas i ima površinu od 249 hektara.

Republički geodetski zavod objavio je podatke za četvrti kvartal 2023. koji pokazuju da se nastavlja trend stabilizacije na tržištu nepokretnosti, a ukupan broj kupoprodaja iznosio je 32.069, što je za 6,7 odsto više u odnosu na isti kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije virusa korona. Ipak, ukupan broj kupoprodaja u četvrtom kvartalu 2023. bio je za 14,3 odsto manji nego u četvrtom kvartalu prethodne godine. U istom periodu udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti opao je za osam odsto u poređenju s istim periodom prošle godine, ali i dalje iznosi 31 odsto od ukupnog prometa u četvrtom kvartalu, navodi se u saopštenju.

Za kupovinu nekretnina u četvrtom kvartalu ukupno je izdvojeno 1,7 milijardi evra, što je za 40 odsto više u odnosu na isti kvartal 2019. i za 22 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Od ove sume, 534,1 milion evra dolazi s delimično regulisanog tržišta. Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (871,5 miliona evra), s učešćem od 51 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za četiri procentna poena manje nego u četvrtom kvartalu 2022. godine.

Za kuće je izdvojeno 134,1 milion evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 131 milion evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 100,7 miliona evra (šest odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 80 miliona evra (pet odsto od ukupne vrednosti).

U Beogradu je u ovom kvartalu za nepokretnosti izdvojeno ukupno 834,5 miliona evra, od čega je za stanove – 493,2 miliona evra.

Vrednost tržišta nekretnina u 2023. oko 6,5 milijardi evra

RGZ je početkom nedelje objavio i ukupnu vrednost na tržištu nepokretnosti za prošlu godinu, koja iznosi 6,49 milijardi evra. Ukupan broj transakcija u 2023. bio je 121.628 kupoprodaja. Preliminarni podaci za poslednju nedelju februara i početak marta ove godine ukazuju na rast na tržištu nepokretnosti u Srbiji. Naime, zabeleženo je ukupno 3.086 kupoprodajnih ugovora, što predstavlja rast od 8,1 odsto u odnosu na prethodnu nedelju, a u poređenju s istom nedeljom prošle godine beleži se povećanje od pet procenata. „Ovi podaci govore o postepenom, ali sigurnom oporavku tržišta i rastu poverenja kupaca i investitora”, objavio je Republički geodetski zavod na svom nalogu na društvenoj mreži „Iks”.

B. B.