Istina po svaku cenu
Danas je teško biti nezavisan, i kao pojedinac, i kao medij. Naročito u zemlji u kojoj je razvijena kultura zavisnosti, kaže autor emisije „Intervju“ na Insajder TV
„Ja mislim da se autoritet u novinarstvu gradi vrlo jednostavno, doslednim poštovanjem profesionalne etike. To u Srbiji, nažalost, nikada nije bilo lako i uvek je bilo praćeno brojnim pritiscima, pretnjama i stresom, pa i ubistvima, kao što znate. Srbija ima ogromnu frustraciju ubistava novinara za koje nikada niko nije odgovarao. Ne mislim da dobri novinari iščezavaju, ima ih, ali da bi se videlo koliko su dobri i koliko ih ima, nisu dovoljni samo oni sami. Potrebni su dobri i hrabri urednici, hrabri i profesionalni mediji, kao i vlasnici medija. U tome je problem“.
Ovim rečima započinje intervju za „TV reviju”, novinar Jugoslav Ćosić, autor emisije „Intervju” na Insajder TV.
Novinarsku karijeru započeo je na Radio Indeksu 202, radio je kao reporter Drugog programa Radio Beograda, MCRA Radija 2000 u Sidneju i na TV Politika. Izveštavao je i za Radio Slobodna Evropa. Značajan pečat ostavio je na TV B92 i N1. Nekoliko godina je živeo u Australiji i autor je putopisne knjige o ovoj zemlji. Dobitnik je prestižnih esnafskih priznanja.
I posle tolikog novinarskog staža, i dalje oseća strast i želju da se bavi ovom profesijom.
- Motivacija je kompleksna tema i kada o njoj govorimo isto pitanje možete da postavite, na primer, arheolozima, profesorima univerziteta, naučnicima, pedagozima, lekarima, vaspitačicama u obdaništu, svima. Nikome nije dovoljno dobro, niko nije dovoljno poštovan, ali i dalje svi posvećeno rade u svojim profesijama. Zašto? Zašto ljudi i dalje decu uče da treba da budu pošteni, a pred očima gledaju kako vasionske uspehe postižu oni koji se bave korupcijom? Zašto ulažu sve u obrazovanje, a najuspešniji su oni koji su samo snalažljivi i koji prepisuju? Zbog čega istoričari umetnosti i dalje rade svoj posao u zemlji u kojoj paviljon Cvijete Zuzorić izgleda kao da je u Gazi, a ne u Beogradu? Teško je odgovoriti na to pitanje. Ali je sve to za poštovanje - ističe ovaj novinar čije se emisije gledaju s pažnjom, od prvog do poslednjeg minuta.
Primećuje da je debatnih emisija sve manje jer naše društvo većinski ne želi debatu i dijalog. Nije mu potreban očigledno.
- Umesto kulture dijaloga razvili smo jednu javnu kulturu agresije koja se naravno vidi i u medijima. Ne mislim da nema novinara i medija koji rade u interesu građana. Evo tu je Insajder TV. Ali je tačno da su mnogi razumeli da je mnogo isplativije raditi za interese drugih. Osim toga, pojam novinarstva kao javnog posla je divergirao ka jednoj toksičnoj kombinaciji estrade i propagande – kritičan je Ćosić koji smatra da je najveći izraz patriotizma u našoj profesiji da svojim gledaocima ili čitaocima ponudite istinu i činjenice. Po svaku cenu.
Često su ga etiketirali, prolazio je kroz razne situacije, ali je uvek uspevao da izađe iz takvih priča podignute glave.
- Znam da nisam jedini. Pogledajte neke druge novinare. Nekima ne prete samo ludaci sa društvenih mreža i medijski kriminalci, već i organizovane grupe huligana. Ponekad sam se osećao ugroženo, ali evo me i dalje na isti način radim isti posao. To valjda nešto govori.
Za kraj zaključuje da je danas teško biti nezavisan, i kao pojedinac, i kao medij. Naročito u zemlji u kojoj je razvijena kultura zavisnosti.
INTERVJU U CELOSTI PROČITAJTE U DANAŠNjEM IZDANjU „TV REVIJE“
