Srpski Termopili
– Put do slobode i države –
Za „Politiku pišu: prof. dr Suzana Rajić, doc. dr Uroš Šešum, doc. dr Aleksandar M. Savić
Posle Zbora u Orašcu ustanak je uzimao sve šire razmere. Kroz narod se pronosilo Karađorđevo naređenje: „Svaki svoga ubite subašu”. Dahije se nisu ovome nadale, seča knezova nije zaplašila Srbe kao što su oni mislili, već se desilo sasvim suprotno: „Usta raja ko iz zemlje trava”, kao što kažu stihovi pesme slepog guslara Filipa Višnjića. Sada su odlučili da pokušaju pregovore sa Srbima, ali se prvi takav pokušaj, do kojeg je došlo 24. februara 1804. u Drlupi, na obroncima Kosmaja, završio krvavim sukobom. Aganlija je ranjen u nogu, Stanoje Glavaš u glavu, ali je borba ostala nerešena. Srbi se nisu pokazala odlučnim da se u potpunosti razračunaju sa Turcima, a poslednji su bili zbunjeni otporom i strahom da prvima ne dođe pomoć iz okolnih sela. Tako su se sutradan razišli i povukli ka Beogradu.
Tri dana pre okršaja u Drlupi, ustanici su oslobodili Palež. Jakov Nenadović je potom 23. februara porazio šabačke i valjevske Turke na Beljinu, dok ih je pet dana kasnije Pop Luka Lazarević potukao na Svileuvi. Osamnaestog marta ustanici su oslobodili Rudnik, iz kojeg im je umakao zulumćar Sali-aga, poznatiji kao Rudnički bik. Istog dana oslobođeno je i Valjevo, nakon čega su ustaničke čete pregle da oslobode Šabac. Jedan deo varoš je spaljen, a Turci su se povukli u tvrđavu. Tada su ustanici dobili prvi top, to je u stvari bila crkvena prangija koju im je poklonio vladika bački Jovan Jovanović. Iako je top bio malo, njegova đulad su počela da pale turske kuće u šabačkom gradu.
Pošto je opsada šabačkog utvrđenja napredovala, Turci su zatražili pomoć od zvorničkog paše. U takvim okolnostima poslat im je u pomoć sa vojskom Mula Nožin-aga. Kada je prešao Drinu, dočekali su ga na brdu Lipovcu, nedaleko od Manastira Čokešine, hajduci predvođeni braćom Nedić, Damjanom Kutišancem i Pantom Damjanovićem. U krvavoj borbi, koja se odigrala na Lazarevu subotu, 28. aprila, hrabro je izginulo 313 hajduka sa svojim predvodnicima, dok su se Turci zbog velikih gubitaka povukli preko Drine. Nemački istoričar Leopold fon Ranke nazvao je ovu bitku Termopilima srpskih hajduka. Istog dana turski garnizon se povukao iz šabačkog grada, dok je u varoši uspostavljena dvojna srpsko-turska vlast. Ustanici su tokom aprila i maja oslobodili i Kragujevac, Jagodinu i Požarevac, ali su izvan njihovog domašaja, izuzev Rudnika, ostali utvrđeni gradovi.
Budući da su ustanici zvanično pokazivali lojalnost prema sultanu i isticali da su se podigli zbog nesnosnih dahijskih zuluma, u Beogradski pašaluk je sredinom 1804. poslat bosanski valija Ebu Bećir Sami-paša sa naređenjem da ispita situaciju, ukloni dahije i zavede redovnu tursku upravu. Uz njegovu saglasnost vojvoda Milenko Stojković je u noći između 5. i 6. avgusta pogubio dahije u Ada Kale, gde su pobegli nakon pritiska krdžalija, njihovih doskorašnjih saveznika, dok je krdžalijski vođa Halil-aga Gušanac preuzeo vlast u Beogradu. U jesen je objavljen ferman po kojem su ukinute sve nasilne dažbine, Srbima je zajemčena zaštita, a Turcima zabranjen boravak u selima i držanje hanova. Dalji pregovori između ustanika i Bećir-paše bilu su osujećeni, jer paša nije uspeo da ubedi krdžalije da predaju vlast zakonitom muhafizu Beograda.
