Iz lajva na pričest
Televizije bi trebalo, takođe, da poste i da se uzdržavaju od loših misli, ali i gostiju kojima nije mesto na ekranu za vreme božićnih praznika
Badnje jutro je vreme kada domaćin u dom unosi badnjak... kada kućom vladaju mir, harmonija, radost u iščekivanju najradosnijeg hrišćanskog praznika... To je vreme za molitvu i lepe misli. Nažalost, neki su tog jutra u TV studio, umesto badnjaka, uneli duh Merilin Monro, ali i iritantne goste, histerično višeglasje, nadmudrivanje, bujno poprsje... i sve ono što baš ne želimo da čujemo, ali i vidimo u blagdane.
Uz svo poštovanje i divljenje holivudskoj divi iz zlatne ere Holivuda, koja je život okončala samoubistvom, boreći se sa alkoholnom zavisnošću i depresijom, njen povampireni duh svakako je još nešto što ne želimo da vidimo u vreme praznika koji veliča sasvim druge vrednosti.
Ni sledeći dan na malom ekranu, kada slavimo rođenje sina Božijeg, nije bio ništa primereniji. Televizije su nas počastile političarima koji su nam, ruku na srce, pričali božićne priče, one u kojima siromašni na kraju, ipak, bivaju spaseni i nagrađeni... Željko Mitrović nam je, vozeći se u ružičasto osvetljenoj rikši ulicama Londona, skromno i u duhu pravoslavlja, otpevao božićnu pesmu „All I Want For Christmas Is You”... Nadamo se da je čestitka upućena nama, vernim gledaocima „Elite” jer Englezi, bar većina od njih, ne slave Božić po julijanskom kalendaru. Baš elitno, zar ne?
Zatim su nam božićne čestitke uputili, u svom prepoznatljivom stilu, estradna zvezda Era Ojdanić i njegova koleginica Maja Nikolić, koji su baš bili euforični, jer, kako i ne bi, kad je Božić najradosniji praznik. Samo što su to mnogi i bukvalno shvatili. A voditeljka tog istog Jutarnjeg programa je kao prava hrišćanka, javno, pred kamerama, otišla u crkvu da se pričesti. Ne znamo da li se iko prisetio da gledaoce podseti da božićni post nije samo uzdržavanje od mrsne hrane, već i od mrsnih misli i neprimerenog ponašanja.
Onda ni ne čudi što se u crkvama, usred liturgije, mogu videti mobilni telefoni, „lajv” Instagram uključenja, što se prilikom paljenja badnjaka bacaju petarde i pale baklje, što su se crkvene porte pretvorile u navijačke tribine gde, umesto duhovnih pesama, sveštena lica zapevaju „više volim tebe mladu nego Grocku da mi dadu, više volim tvoje lice od Vrčina, Begaljice”... ili što se u ponoć Božić dočekuje uz vatromete i bakljadu, što ga mnogi proslavljaju u kafanama... Pa kako bi ljudi znali kada su tako videli sa televizije. Retko ko ume da im kaže da se Božić slavi u krugu porodice, uz tihovanje, molitve i u ljubavi, a ne u bahaćenju i raskalašnosti i prikazivanju ko je gde, ko šta jede, kakva nam je božićna trpeza...
Televizije bi trebalo, takođe, da poste i da se uzdržavaju od loših misli, ali i gostiju kojima nije mesto na ekranu za vreme božićnih praznika. Pustite nas da slavimo ovaj praznik dostojanstveno, i tiho... A kule, kamione, avione... ostavimo za neke druge dane..
Da nam nije bilo „Radio Mileve” da nas razgali i nasmeje, i okupi sve generacije oko malog ekrana, Božić na TV bi bio pravi fijasko i totalno posrnuće, onaj put kojim nas vera uči da nikako ne idemo... Čak je i serija „Popadija” primerenija i iskrenija. Bar nam pokazuje kakvi zaista jesmo! A sa čime se sve suočavamo, kakve unutarnje bitke bijemo mi i naša deca, ukazala nam je psiholog i terapeut prof. dr Jasna Bajraktarević, gošća emisije na N1.
Ova emisija je bila dobra lekcija, poučna i prosvetljujuća za predstojeće blagdane. I novinarka emisije „Četvrtkom u 9” na RTS 1 Sanja Ljubisavljević Bekić ukazala nam je na to šta nam deca gledaju, kom Bogu se mole, koga jedino poštuju i slušaju i koji su to njihovi idoli koji im pokazuju šta da rade ili kupuju da bi izgledali baš kao oni – lepi, zgodni i „srećni”.
Dokle se ide za lajk ili pratioca više i zbog čega je Srbija država u kojoj najveći broj dece mlađe od 13 godina koristi društvene mreže? Ovo je najvažnije pitanje zbog kojeg bi svi trebalo da stavimo prst na čelo, a ne samo za Božić. Što bi rekao popa u Zaklopači – „joj, oči, oči, oči, hoće srce da iskoči...”
