Stvari nekad jednostavno krenu po zlu

Ješćemo, ići ćemo, kupićemo, vozićemo, nosićemo...

Ovakvi planovi mogli bi da ukazuju na to da jedna osoba situaciju drži pod kontrolom i da baš uspešno organizuje dane i vreme svoje porodice ili grupe prijatelja.

Ali, kada neko kontroliše ljude, događaje, sve moguće situacije do iznemoglosti, možda treba uključiti alarm. Kada se ovako ističe na svim poljima, i gde treba i kada ne treba, onda iza te kontrole ili makar prikrivene želje za kontrolom stoji anksioznost.

Potreba da se svi konci grčevito drže u rukama, odnosno da se kontroliše svaka situacija jeste oblik anksioznosti. Koreni leže u često nesvesnom verovanju ili osećanju da ukoliko se tako ne radi, „ništa neće biti u redu” ili „stvari neće biti u redu”, upozorila je Noel Mekvard, psihoterapeut, u prilogu koji je objavljen u časopisu „Sajkolodži tudej”.

Samo ona zna šta je ispravno

Takvo uverenje obično je zasnovano na nekom negativnom iskustvu, koje je osoba zapamtila kao strašno i posle kojeg pokušava da kontroliše što je moguće više stvari ili osoba iz svog okruženja s nesvesnom mišlju da ako zna šta može da očekuje ili ako se stvari dese onako kako misli da treba ili želi, onda će biti u redu.

Psiholog objašnjava da takva osoba ima krut stav, definisano očekivanje o tome kako stvari treba da se rade. Samo ona zna šta je ispravno postupanje, dok je sve ostalo pogrešno. Zato se takva osoba za sve preterano priprema i istražuje, u potrazi za „pravim” izborom ili ishodom. Nije spokojna ni opuštena kada u njenom neposrednom okruženju nešto ostane bez nadzora.

Mekvard objašnjava da je normalno da ljudi prave planove, jer veruju da će tako sve biti u redu. I, kako dodaje, nije neobično da se planovi ne ostvare, zamišljene strategije ne funkcionišu. Jednostavno, tako je u životu: uvek se dogode nepredviđene okolnosti i uvek će postojati stvari koje su van kontrole ljudskog faktora.

„Nikada niko ne može u potpunosti da kontroliše spoljašnje okruženje. Ponekad stvari krenu po zlu, a loše stvari se dešavaju i to ne možete znati unapred. Generalno, stvari koje planiramo nisu stvari koje krenu po zlu, bar u većini slučajeva. Ali, ako se uprkos uloženom naporu ne uspostavi kontrola, biće to samo izvor stresa i anksioznosti i to je jednostavna činjenica s kojom je teško da se nosimo”, navodi terapeutkinja.

Ona podseća da je najjednostavnije rešenje da se umesto na faktore van vaše kontrole oslanjamo na unutrašnju snagu i sposobnost, znanje, veštine ...

„Da biste to uradili, prvo morate da pomerite fokus sa svega što nije pod vašom kontrolom na sve ono što jeste. Stvari koje nisu pod ničijom kontrolom su šta neko drugi misli, oseća, kako i zašto se neko ponaša na određeni način, kako se priroda ponaša, da li pada kiša, sneg... Ali zato vi birate kako ćete se ponašati, kako komunicirati. To je ono na šta imate uticaj”, preporučuje Mekvard.

 Bez kontrola svakodnevnih sitnica

Iako promena ponašanja, posebno kada je kontrola u pitanju, deluje kao težak posao, nije nemoguće. Počnite sa svakodnevnim sitnicama, ne ravnajte peškir u kupatilu posle muža, dozvolite deci da spreme ručak, sami spreme sto ili rašire veš. Dozvolite da se ljudi u vašem okruženju ponašaju bez vaših „intervencija”. Sve to vodiće opuštanju i relaksaciji, a kada se uspešno oslobodite želje za kontrolom, smanjiće se stres i anksioznost.

I zbog toga nećete biti manje uspešni, naprotiv, i vi i ljudi oko vas bićete srećniji, opušteniji.