Koža nam je tesna
Pred kraj godine prisetili smo se koliko se ništa nije promenilo, da među nama i dalje ima i Šojića i Pantića
Sudeći po nebu iznad prestonice u novogodišnjoj noći, kada je zasijalo hiljade iskrica, izgleda da sasvim solidno živimo. Gotovo svaki dom opremio se pirotehničkim sredstvima, utrkujući se sa komšijama ko će jače da „grune”. Kao da je to stvar prestiža. I kao da imamo jake adute za slavlje.
Omamljeni prazničnom čarolijom, zaboravili smo na sve naše tragedije koje su nas zadesile, one redove na kasi u trgovinskim lancima, paprene cene na rafovima, ali i na naše „dlakave” sugrađane koji su tu noć, zbog naših ludorija, stradali. I ne samo oni, već i mnogi mališani koji ni ne slute kakvu potencijalnu bombu drže u svojim nejakim ručicama. I džaba opomene i apeli...
Svake godine poneko dete ostane bogalj dok roditelji, sluđeni, i u želji da im sve obezbede, zaboravljaju ono najvažnije – razgovor! Zato bih u ovoj godini svima poželela, više od svega, mnogo razgovora, a manje povišenih tonova, agresije i mržnje... jer će nam sve doći na naplatu.
Prvi januar smo prespavali, a tek 2. smo se prebrojavali i možda razmišljali kako ćemo da izguramo najduži mesec u godini. Televizije su iskoristile našu pospanost da repriziraju novogodišnje programe, a malo i da odmore, jer već sutradan opet će sve po starom, zaboravljajući na novogodišnje želje i ciljeve.
Iščekujući najdužu noć, televizije su, već tradicionalno, prikazivale dobre stare filmove iz osamdesetih, pa se tako „Tesna koža” emitovala, u isto vreme, i na RTS 1 i na TV Pink. Možda to i nije tako loše da se pred kraj godine prisetimo koliko nam je koža i dalje tesna, koliko se ništa nije promenilo, da među nama i dalje ima i Šojića i Pantića... i da dok neki teško zarađuju svoj dinar, drugi ga rasipaju na račun preduzeća... Obrazovani teško dolaze do radnih mesta, i dalje više generacija živi pod istim krovom... Deca ne slušaju profesore i autoritete, a sportska klađenja za mnoge su slamčica spasa. Kad ćemo izaći iz naših tesnih, skučenih života, sve je neizvesnije...
Većina televizija poslednji dan u godini započela je godišnjim rezimeom. Neizbežno je bilo prisetiti se onoga što je ne samo obeležilo godinu, već i naše živote, zauvek, a to su tragedije koje su se desile u OŠ „Vladislav Ribnikar” i u selima Malo Orašje i Dubona. Možda to nije bilo baš ono čega želimo da se prisetimo i sa čime želimo da uđemo u novu godinu, ali zasigurno je da ovo nikada ne smemo da zaboravimo, ni u novogodišnjoj noći, ni ikada. Zato prigrlite svoju decu, oduzmite im petarde, ograničite im internet sadržaje i pružite im ljubav i razumevanje.
Sa nekom od naših pesama RTS je započeo novogodišnji program koji je, prvi put nakon što je preuzela dužnost urednika Zabavnog programa, kreirala Sandra Perović. I već po prvim kadrovima video se veliki pomak. Sve je bilo dostojanstvenije, umerenije, kulturnije, svedenije i pomalo zaličilo na estetiku Televizije Beograd iz njenih zlatnih godina. Za početak, nismo videli poznata TV lica kako plešu, lome se u kuku i unose u kamere zamenjujući uloge sa estradnim zvezdama, jer niko ne želi takve da ih vidi.
Podeljen u četiri segmenta, klub, kafana, kabare i scena, novogodišnji program ponudio nam je hitove različitih muzičkih žanrova, a ovoga puta više je prostora dato rokenrol klasicima što je za svaku pohvalu. Eto, može i tako! Bez dubokih dekoltea u prvom planu, bez bacakanja, bez neprimerene euforije... Doduše, moglo je i bez nekih estradnih ličnosti.
Javni servis treba da bude dostojanstven, i da se ne utrkuje sa ostalim komercijalnim televizijama. Možda će u početku biti teško, ali tradicija, navika gledalaca i frekvencije su na njihovoj strani. Korak po korak, i prihvatićemo lepe manire i vrednosti. Možda malo više humora i duhovitijih skečeva ne bi bilo naodmet, ali za to se pobrinula „Radio Mileva” koja nas je ponovo razgalila, nasmejala, prodrmala... jer „ko to grmi, seva... radio Mileva”.
A posle duge noći, muzičari Bečke filharmonije zalečili su nam dušu večnim terapeutskim melodijama. Šteta što se novogodišnji koncert iz Mjuzikferajna ne emituje, kao nekad, na RTS 1. Ova muzika leči i pokazuje lepši deo čovečanstva. Možda bi nam sve izlečila.
