Putovanje ka Mesecu ipak 2025. godine

Pripreme za svemirsku misiju „Artemida dva” traju više od godinu dana, ali četiri astronauta na putovanje kroz vasionu do Meseca ipak neće krenuti krajem 2024, kako je Američka svemirska agencija predvidela u ranijim planovima. Naime, predstavnici Nase su početkom ove sedmice saopštili da će Rid Vajzmen, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hansen u misiju obilaska oko Zemljinog satelita poći početkom 2025, dok će 2030. biti predviđen nastavak svemirske operacije pod nazivom „Artemida tri” u kojoj će čovek ponovo kročiti na Mesec.

Pripreme kosmonauta su svakodnevne i veoma rigorozne, a njih četvoro vežbaju u posebnim simulatorima u kojima su uslovi slični onima u vasioni. Svi su prošli detaljne zdravstvene provere i ovo odlaganje misije, za koje veruju da će biti kratkotrajno, iskoristiće da usavrše svaki detalj u predstojećim zadacima.

Posada „oriona”, svemirskog modula identičnog onom koji je pre dve godine boravio 25 dana u kosmosu obilazeći oko Meseca bez kosmonauta, pre izvesnog vremena do tančina je uvežbavala deo u kojem se predviđa sletanje kapsule u Tihi okean. Uz pomoć mornarice SAD astronauti su prošli sve faze budućeg napuštanja kapsule posle boravka u svemiru, kao i njihove hitne evakuacije do medicinskog tima.

I dok četvoro astronauta uspešno savlađuju sve prepreke u predviđenim testiranjima, naučnici rade na usavršavanju svemirskog modula koji bi trebalo da bude dom svemirskim putnicima desetak dana. Umnogome im u tome pomažu podaci dobijeni iz prve misije „Artemida”, koji su ukazali na eventualne probleme, naročito prilikom povratka sa putovanja i prolaska kroz Zemljinu atmosferu. Naučnici su naročitu pažnju usmerili ka toplotnom štitu koji je na prvoj misiji prilikom prolaska kroz atmosferu naše planete bio izložen temperaturi višoj od 2.600 stepeni Celzijusa.

Na „orionu” su obavljena i akustična testiranja, važna posebno u segmentu smanjivanja rizika od brzine i vibracije kojima će biti izložen tokom lansiranja, ali i kasnije, tokom putovanja oko meseca.

Iako Nasa organizuje čitavu misiju, svoj udeo u njoj ima i Evropska svemirska agencija koja je dizajnirala i nadgleda funkcionisanje „orionovog” modula, dela svemirske letelice čija je uloga da obezbedi dovoljne količine vazduha, električne energije i pogona.

Nasa ovu misiju koja se sastoji iz nekoliko delova, a krajnji joj je cilj odlazak na Mars, planirala godinama. Inače, poslednja američka misija u kojoj je na Zemljin satelit upućena svemirska letelica sa ljudskom posadom je „Apolo 17”, realizovana krajem 1972. godine. Tokom kompletne operacije pod nazivom „Apolo” Nasa je na Mesec poslala 24 astronauta, a njih 12 je sletelo na površinu Zemljinog satelita.