Zid koji spaja

Na prvi pogled deluje kao običan zid u običnoj bašti. Lako možete i da ga promašite, ukoliko ne znate tačno šta tražite. U svetu obeleženom nasiljem, u svetu kojim dominiraju granice i podele, ovaj zid nije osmišljen da deli. On je spona, mesto pomirenja, spomenik ljubavi podignut u romantičnoj bašti pariskog Monmartra, na nekoliko minuta hoda od bazilike Sveto srce.

Ovde možete da pročitate i izgovorite „volim te” 311 puta, na više od 250 jezika i dijalekata, uključujući i navaho (Indijanci), inuit (Eskimi), bambara (Republika Mali) i esperanto. Malo smo se pomučili, ali smo uspeli da na muralu od 40 kvadratnih metara, sastavljenom od 612 pločica, pronađemo ovu divnu frazu ispisanu i na našem jeziku.

Zid ljubavi su osmislili Frederik Baron i Kler Kito 2000. godine, kao mesto susreta zaljubljenih iz celog sveta, nesvakidašnju stanicu na medenom mesecu ili tokom turističkog obilaska Pariza. Sve je počelo tako što je Baron zamolio svog brata, pa kasnije i komšije strance, da na svojim jezicima napišu „volim te”. Početnu ideju koja se brzo razvila do neslućenih razmera uobličila je Kler, inače kaliograf, na pločicama od emajlirane lave.

Zanimljivo je i da na plavom zidu u oči upada isprskana crvena boja, koja simbolizuje delove slomljenog srca, a koji se mogu sakupiti i sačiniti novo, zaceljeno. Kako su objasnili umetnici, želja im je bila da pokažu kako zid nije samo ono što razdvaja, već može biti i simbol podrške za jedno od najlepših ljudskih osećanja.

Ulaz u baštu se ne plaća, pa vam savetujemo da, uz vino i ekler s čokoladom, posedite malo na jednoj od obližnjih klupa. Sasvim je čudesno čuti kako i mlado i staro, na raznim jezicima, izgovara najlepše reči na svetu. Ako ništa drugo, sigurno je da će vam u zimskim danima ovi zvuci i prizor nasmejanih lica i neizbežnih poljubaca ogrejati dušu. A posle, posle* možete u laganu šetnju ka Svetom srcu – punog srca.