Mračna istorija Amerike

Tek venčane Ričarda i Mildred Loving probudilo je lupanje na vratima njihovog stana. Bilo je to u dva sata posle ponoći 1958. godine. Na vratima je bio šerif iz Virdžinije koji je prošao pored sanjivog Ričarda i ušao u spavaću sobu.

Šerif je zapovednim glasom pitao Ričarda šta radi u krevetu sa „tom ženom”. Mildred je odgovorila na to pitanje. Rekla je da je ona Ričardova supruga.

– Ne, ovde niste njegova supruga, odgovorio je šerif.

On je uhapsio Ričarda i Mildred jer u to vreme međurasni zakoni nisu bili dozvoljeni u Virdžiniji. Ričard je bio beo a Milderd crna. Pošto su prekršili zakon, oni su bili proterani iz svog rodnog grada. Na devet godina.

Ričard i Mildred su tužili državu Virdžiniju. Na vrhovnom sudu su pobedili i taj događaj je zabeležen u američkim pravnim analima kao slučaj Lovingovi protiv Virdžinije. Ta država je nakon toga ukinula zabranu sklapanja međurasnih brakova.

Virdžinija nije bila jedina američka država sa rasnim zakonima. U to vreme parovi različite boje kože nisu mogli da putuju zajedno, da dele mesta u autobusu ili vozu. Alabama je nastavila da primenjuje rasne zakone do 1970. godine a tek 2000. je uskladila sve pravne akte sa preporukama Vrhovnog suda. Međurasni brakovi su 1960. godine činili 0,4 odsto venčanih na nacionalnom nivou. Danas se taj broj kreće oko 15 odsto i konstantno raste.