Praznici su ekološka katastrofa, evo šta roditelji mogu da urade
Sa praznicima pod ruku idu i mnogobrojni spiskovi želja, a oni su i prilika da decu obradujemo raznim igračkama. Oni to svakako najviše i žele, posebno kada su mali, kada im je igra prilika da uče i budu radoznali, da uključe maštu i druže sa drugima. Ipak, u darivanju postoji i jedan aspekt o kome sasvim sigurno malo ko razmišlja- 80 odsto svih igračaka završi na deponijama ili u okeanu, a industrija igračaka koristi 40 tona plastike na svaki milion američkih dolara koji generiše prihod.
Dakle, kako su objasnili naučnici za Science alert, igračke posmatrano kroz ovakve brojke govore o ozbiljnom zagađivanju životne sredine, pa čak na neki način narušavanju zdravlja same dece.
Paralelno sa željama, dalje se navodi, idu i snažne reklame koje se obraćaju upravo deci koja zapravo stvaraju neku vrste emotivne veze sa igračkama i koja svakako utiču na kupovinu iako tek od devete do 11. godine deca počinju da postaju svesna brenda. Iako možda tada počinju da sve više razumeju nameru koja stoji iza brendiranja, oni su takođe u godinama u kojima su skloni pritisku vršnjaka i koristiće ono što psiholozi nazivaju njihovom „moći dosađivanja”.
Dajte deci više mogućnosti
Psihološko društvo Irske je nedavno odgovorilo na poziv Ujedinjenih nacija da daju preporuke o poboljšanju zakona o pravima deteta i pozabavili su se i problemima mentalnog zdravlja koje su deci prouzrokovane štetnim uticajem na životnu sredinu.
Elejn Rodžers, Aleksis Keri objavili su pregledan rad koji se oslanja na psihološka istraživanja i globalne konsultacije UN sa 16.000 dece. Ova konsultacija je otkrila da deca različitih uzrasta ne samo da pokazuju svoje razumevanje pretnje koju klimatske promene predstavljaju, već i spremno predlažu rešenja.
Kada se ukaže prilika, deca i adolescenti izražavaju empatiju i uznemirenost zbog situacije, pa čak mogu biti i predisponirani na anksioznost. Klimatska anksioznost koju deca doživljavaju može biti za sebe i svoju porodicu, za buduće generacije ili za životnu sredinu i druge vrste. Ovi nalazi sugerišu da bi sposobnost dece da razumeju klimatsku krizu mogla da se suprotstavi njihovoj podložnosti reklamama koje je raspiruju.
Oslanjajući se na ovu analizu o tome kako učešće dece može da stvori rešenja za probleme životne sredine, postoje i konkretne preporuke koje mogu biti od pomoći roditeljima u sezoni praznika.
Uključite celu porodicu
Razgovarajte sa svojim detetom o tome kako će igračka možda biti dobra ili loša za okolinu. Na primer, neki poznati brendovi su prešli na upotrebu plastike napravljene od etanola ekstrahovanog iz šećerne trske.
Potražite ekološke oznake na igračkama, pokušajte da uravnotežite kupovinu ove godine, da ne kupujete i potebno i nepotrebno.
Takođe, raspitajte se i uključite decu u razne programe o dečjim pravima i životnoj sredini. Danas postoji razni pristupi ovoj temi i sigurno ćete naći neki odgovarajući sadržaj.
Polovne igračake
Potražite mesta za prikupljanje odbačenih igračaka.
Ohrabrite svoju decu da skupe polovne igračke i pošalju ih lokalnim humanitarnim organizacijama, udruženjima..
Podstaknite dugotrajnost
Kada igračke imaju ličnu priču, kada se i oko njih ispreda mnogo toga što drži dečiju pažnju veća je verovatnoća da će deca želeti da se igraju sa njima duže.
