Mudrolije od testa

Potreba za nematerijalnim je najdublje ukorenjena od svih potreba. Čovek mora imati hleba, ali pre hleba treba da ima ideal, govorio je Viktor Igo. Mudrost velikog francuskog pisca jedna je od hiljadu iz celog sveta koju je zabeležio kulturolog Dimitrije Vujadinović u nedavno predstavljenoj knjizi „Hleb u poslovicama i izrekama naroda sveta”.

Vujadinović se već godinama bavi istraživanjem kulture hleba i vodi međunarodni projekat „Hleb – kulturna baština”. Posle promocije u Klubu RTS-a, Vujadinoviću je uručena nagrada Svetske organizacije za intelektualnu svojinu u kategoriji društveno-humanističkih nauka – nacionalno priznanje za kreativnost.

Zanimljivo je da je, kako autor kaže, ovo tek druga knjiga u kojoj su sakupljene izreke i poslovice o hlebu iz raznih civilizacija i kultura u svetu. Prvu je naručilo udruženje pekara iz Škotske i izdalo još davne 1924. godine. Vujadinović je uspeo da nabavi fotokopiju te knjige iz Nacionalne biblioteke Velike Britanije pa je tako ova jedinstvena publikacija doživela, i to u našoj zemlji, svoje prvo reprint izdanje. Posle 99 godina i sam je postao autor jednog sličnog dela.

Priča o hlebu nema kraja, iako traje hiljadama godina. U Vinči su pronađena dva kamena u koja su ljudi stavljali zrnevlje i semenke i tako su ih mleli. Egipćani su imali zapisane recepte za 50 vrsta hlebova. Značaj hleba se nastavlja i kod Jevreja. Hleb je čuvar kolektivnog sećanja, još od progona iz Egipta, i Jevreji svaki svoj praznik, čak i svaku subotu počinju molitvom i posebnom vrstom hleba.

Obožavanje hleba postojalo je i u antičkoj Grčkoj. U starom Rimu su nastali prvi pekarski esnafi, a pekari su bili toliko cenjeni da je onaj ko „isporučuje dobar hleb” mogao biti kandidovan na bilo koju odgovornu dužnost u državi.

U hrišćanstvu poistovećenje Isusovog tela i hleba ima duboke kulturološke, istorijske, socijalne korene. Takođe, za raskol istočne i zapadne crkve, pored borbe za vlast, postojala su i tri kanonska razloga: Sveti duh, Sveto trojstvo i hleb. To jest, da li treba koristiti kvasni hleb, kako se zadržalo u pravoslavlju, ili beskvasni, kako su prihvatili katolici.

Najstarije pominjanje hleba u srpskim pisanim dokumentima nalazi se u Prizrenskoj hrisovulji. Kao simbol, hleb je veoma prisutan u našoj etnologiji, on se pominje u zdravicama, dobrodošlicama.

Obredni hlebovi su deo liturgijskog obreda, pričešća, koje simbolizuje sjedinjenje vernika s telom Isusa, ali i deo jedinstvenih porodičnih praznika.

Hleb ima i veliki civilizacijski značaj. Kada su ljudi počeli da seju žito, morali su čekati da sazri pa su odustajali od nomadskog načina života i počeli da stvaraju naseobine.

Mnogi istraživači smatraju da značaj hleba u kulturnoj baštini još nije dovoljno istražen. Takođe, tradicionalni recepti za pripremanje hleba, kao osnova te velike kulture, sve više bivaju zaboravljeni. Da ne bude tako svojski se već decenijama trudi istraživač iz Novog Sada koji je zaslužan i što je hleb cipovka iz Vojvodine na listi nematerijalne kulturne baštine.

Izreke s raznih strana sveta

Publikacija „Hleb u poslovicama i izrekama naroda sveta” sadrži više od hiljadu jezgrovitih narodnih poslovica i izreka o hlebu. U ovoj publikaciji razvrstane su po temama, a na kraju svake nalazi se i oznaka iz zemlje iz koje potiču.

Siromaštvo

– Ako je hleb na trpezi, onda je trpeza presto, ali ako nema malo hleba na njemu, onda je samo daska. (ruska)

– Kada siromah dobije parče hleba, pas mu ga otme. (nemačka)

– Nada je sirotinji hleb. (češka)

Zahvalnost

– Kakva usta, takvi i prženi kolači. (hindu)

– Hleb mu se ogadio. (srpska)

Iseci veknu ako će se pojesti cela. (engleska)

Ako baciš mrvice na vatru, hraniš đavola. (engleska)

Uspeh i propast

Biti kao hleb i nož (nerazdvojni). (francuska)

Ko kupuje hleb od pekara, snopove drva i vino u malim količinama ne hrani sebe, već druge. (italijanska)