Razvod, šok ili prilika za novi život
Istraživanja navode da je potrebno vreme za vraćanje na sopstvenu stazu između godinu i tri godine
Dobar brak podrazumeva odnos između dve osobe koji se zasniva na kvalitetnoj, iskrenoj komunikaciji i obostranom razumevanju, navodi se još u porukama matičara na venčanjima kod nas. Kako psiholozi tome dodaju, zasniva se i na minimalnom projektovanju ličnih vizija kod partnera, kao i na bliskosti i posvećenosti.
Bračnog druga treba prihvatiti onakvim kakav jeste, sa svim njegovim manama i vrlinama. U svakom odnosu je potreban rad i ulaganje obe strane – još su neke od preporuka parovima koji se opredele da krenu zajedničkim putem kroz život.
Bolno razočarenje
Razočarenje u taj zajednički put, iz kojih god razloga da do njega dođe, uvek je bolno. Zato je, uprkos tome što je u modi danas i da se razlaz između muža i žene proslavlja, večno ostala dilema da li je razvod braka životni šok ili prilika za početak novog života.
„Kako god ga tumačili, prekid odnosa je stresan za obe strane, bilo da je u pitanju osoba koja ostavlja ili koja je ostavljena. Razvod je proces, koji za sobom ostavlja psihološke, emocionalne, socijalne, ekonomske i druge posledice. Emocionalno, razvod braka praćen je osećajima razočarenja, tuge, neshvaćenosti. Gubi se zdrava komunikacija. Razmenjuju se mnoge optužbe. Ukoliko se ostane u takvom odnosu, netrpeljivost između partnera može da se širi i prenosi na ostale članove porodice. U tom slučaju odnos, recimo razvedenih roditelja, može da se spasi samo odlukom o zdravoj komunikaciji – ispitivanjem razloga koji su doveli do ljutnje i traženjem rešenja za konflikt”, kaže psiholog Milica Trebješanin.
Kada do razvoda dođe, nastavlja, važno je i da se izbegnu društvene posledice, što podrazumeva podršku bliskih ljudi i rodbine. Za zajedničke prijatelje može biti veliki izazov, u kojem se moraju opredeliti za svoju „stranu”, ali ih razvod prijatelja može podstaći i da se „zagledaju” u sopstvene brakove. Dokazano je da većina žena posle razvoda ostaje bez zajedničkih prijatelja, pa samim tim imaju više od jednog gubitka, govore ankete.
„Ekonomski se razvod najkasnije završava, jer rastanak podrazumeva i rešavanje finansijskih pitanja. Psihološki, razvod podrazumeva odvikavanje od partnera i zajedničkih navika, ali često i stalnog stresa. Tad predstavlja priliku za vraćanje normalnom životnom toku. Prema istraživanjima, potrebno vreme za vraćanje na sopstvenu stazu je između godinu i tri godine”, kaže sagovornica.
Kako objašnjava Milica Trebješanin, razvod je proces koji prati nekoliko faza. Prvu fazu psiholozi zovu predrazvodnom. U tom periodu je prisutno nezadovoljstvo partnerskim odnosom i javlja se želja da se brak okonča. Druga faza je vreme razvoda i prati je nefunkcionalnost s obe strane. Na kraju, objašnjava, postrazvodna etapa je vreme u kojem bivši supružnici već treba da počnu da prihvataju situaciju i nastave svoj život dalje.
„Kada se brak ruši, žene više pate, a prema mnogim podacima one su najčešće te koje iniciraju razvod, dok muškarci tek kada dođe do razvoda postaju svesni da se to stvarno događa. Partneri koji ostavljaju podnose gubitak sličan gubitku hroničnog bolesnika o kojem je trebalo konstantno brinuti. Ostaje velika doza samokrivice i preispitivanja”, ukazuje psiholog.
Partneri koji su ostavljeni, doživljavaju bol ravnu gubitku bliske osobe. Javlja se smena osećanja kao što su bes, tuga, strah, konfuzija, briga za starateljstvo, ali često i doživljaj slobode.
Neki od razloga sve većeg broja razvoda su velika očekivanja od partnera, prevare, bolesti zavisnosti, dugogodišnje zabavljanje pre braka, ali i rani ulazak u brak, porast ekonomske nezavisnosti žena, velike razlike u godinama, drugačiji sistem vrednosti, osuda od porodice iz koje se potiče…
Tuga i bes normalna osećanja
– Porodica i prijatelji mogu posle razvoda pomoći da se osoba ponovo oseti prihvaćenom, voljenom i sigurnom, ali ukoliko podrške nema ili nije dovoljna, dobro je potražiti pomoć stručnog lica na vreme. U svakom slučaju, nikako ne treba okupirati sebe mislima ko je kriv, šta bi bilo kad bi bilo i slično. Možda je i najbitnije: nemojte osuđivati ni sebe, ni partnera. Najbolje bi bilo realno pristupiti greškama koje su dovele do razlaza i izvući pouke koje će biti korisne u budućnosti”, preporučuje psiholog.
Ona naglašava da ne treba potiskivati osećaj tuge ili besa ili ih skrivati u sebi, već prihvatiti da je to normalna pojava posle rastanka. Podelite s bliskim ljudima svoja osećanja, poručuje.
„Hobi, društvena okupljanja, putovanja, fizička aktivnost, vreme s prijateljima, psihološko savetovanje, mogu pomoći u oporavku. Ali, pravi recept je da se razvedeni što pre vrate svojoj rutini i vode računa o sebi – poručuje Milica Trebješanin.
