Kad godine postanu jubileji

Rođen u Kraljevu, odrastao u Kragujevcu, studirao u Novom Beogradu.

Glumac Radoslav Rade Marjanović danas „stoluje” u najstrožem centru glavnog grada, od kada je, krajem prošle godine, imenovan za direktora Pozorišta na Terazijama. Enterijeru njegovog ukusno opremljenog kabineta sa stilskim nameštajem od kože i punog drveta šarenilo daju plakati popularnih predstava okačeni po zidovima.

Kabare s Tanjom Bošković

Na jednu predstavu već žuri. Na Bežanijskoj kosi s Tanjom Bošković ima zakazani „kabare” za stanovnike tamošnjeg staračkog doma. U popularnom komadu s igranjem i pevanjem nekada je rado nastupala i Lola Novaković. Marjanoviću prija što je divi zabavne muzike posle završetka karijere to bilo jedino mesto gde je volela da učestvuje.

– Kroz kabare prošli su moji brojni prijatelji i kolege: Tanja Bošković, Danica Maksimović, Ljiljana Stepanović, Snežana Savić, Zlata Numanagić – nabraja naš domaćin.

Posle 45 godina bavljenja glumom postao je direktor. Razmišljao je da li i kako još može da pomogne najvećem beogradskom teatru, kada više nije za uloge šarmera i zavodnika.

– Ovaj posao je i lep i težak, ali ako nema radosti i ljubavi, onda je besmisleno. Samo ako se radujemo onome što radimo, samo onda ćemo uživati i uspeti – kaže Marjanović.

Vraća se u razgovoru, na trenutak, u detinjstvo. Iako su mu roditelji živeli u Kragujevcu, njegova majka Manasija iznenada se porodila u svom rodnom gradu dok je bila u poseti kod familije. Umetnik naglašava da je Kragujevčanin i da je neke od najlepših trenutaka svog odrastanja proveo u Šumadiji.

Otac Mile, koga su zvali Balosavac, po mestu kraj Gruže gde je rođen, bio je muzičar, svirao je harmoniku i imao je osmočlani orkestar. Muzika je bila raznovrsna, klasična, džez, starogradska... Seća se da je kao dete često bio na putu od grada do grada. Uz oca putovala je i majka, spavali su po hotelima i to je trajalo dok nije pošao u školu.

– Muzika je bila deo mog detinjstva, a pevačice su mi bile vaspitačice. To me je opredelilo za glumački poziv – kaže on.

Svoju kragujevačku porodicu zamenio je za novu, na Pozorišnoj akademiji, gde je počeo da studira. Desetak kolega na klasi profesora Minje Dedića i petnaestak profesora. Klasići Milan Erak, Miki Memišević, Danilo Lazović, Irfan Mensur, Goca Marić, Boba Marković, Nada Blam, Zorica Mirković i Mira Ilić.

Ranih sedamdesetih počeo je Fest, pa su našu prestonicu posećivale velike holivudske zvezde. Za studente glume bio je rezervisan balkon Doma sindikata i oni su odatle gledali filmove i noću i danju. Zahvaljujući ovom međunarodnom filmskom festivalu, Dvoranom Doma sindikata šetali su Robert de Niro, Liv Ulman, Elizabet Tejlor, Ričard Barton, Frensis Ford Kopola, Sisi Spejsek, Džek Nikolson, Piter Justinov… Liv Ulman je dolazila i u posetu Pozorišnoj akademiji. Klasa s FDU, kako se danas taj fakultet zove, odlazila je i na Filmski festival u Puli. Letovali su u Rovinju, tu su iznajmljivali kuće na celo leto i išli u Arenu, na filmske projekcije.

Rade je karijeru počeo u Ateljeu 212, kasnije je bio član Narodnog pozorišta, Beogradskog dramskog i na kraju se odlučio za Pozorište na Terazijama.

– Na Terazije su me pozvali da igram u „Zanesenjacima”. Igrali smo Zafir Hadžimanov i ja tu ulogu mladića, u alternaciji. Posle je došao „Splitski akvarel” i moja prva saradnja s Tanjom Bošković. Kasnije su se pridružili i Milenko Pavlov i Danica Maksimović. Nas četvoro išli smo iz predstave u predstavu, a i Terazije su se tada profilisale kao muzičko pozorište. Bili su tu i Ljiljana Stjepanović, Žarko Radić i Zlata Numanagić. Nastale su sjajne predstave „Moj dečko” i „Priča o konju”. Tih godina prodavale su se karte, kao i danas, za sve predstave na početku meseca – kaže Rade Marjanović.

Kao direktor, šta bi promenio?

– Najbolnija tema je zapošljavanje. Pozorište, posebno kao ovo na Terazijama sa zahtevnim repertoarom i puno predstava, mora da se osloni na mlade, talentovane glumce. U pozorištu su najvažniji mladi ljudi. Ako ne dođu kod nas, otići će na neko drugo mesto gde će ih prihvatiti oberučke – kaže naš poznati glumac, sećajući se sa setom vremena kada su primane cele generacije. Terazije je repertoarsko pozorište, svako veče ide druga predstava: „Čikago”, „Kabare”, „Producenti”, „Mama mia”, „Briljantin”, „Fantom iz opere”, „Fleš dens”, „Grk Zorba”. Ima puno zahtevnih scena, tu je i hor, četiri ansambla, po 50–60 izvođača na sceni.

– Moramo da budemo na visokom nivou jer nam je repertoar svetski – naglašava direktor kuće koja će dogodine proslaviti 75 godina postojanja. U jubilarnu godinu ući će već za nekoliko dana, 23. novembra, kada, najavljuje naš sagovornik, pripremaju veliku žurku za svoje gledaoce. Deliće se i godišnje nagrade najzaslužnijima, biće to zanimljiv događaj i veruje da će i publika voleti da vidi kako se glumci zabavljaju, svako će pevati ono što najviše voli.

Splav na Savi

Kad smo kod okruglih brojeva, bliži se još jedna godišnjica. Sa suprugom Božanom zajedno je gotovo pedeset godina.

– Božana je pedagog i zbog svoje profesije ima potpuno drugačiji život od mog i štošta je žrtvovala zbog mene i moje profesije. Srećan sam što mi se ona desila u životu – priča Rade.

U vodu se zaljubio tek u Beogradu, ima i Kragujevac reku – Lepenicu, ali Lepenica najveći deo godine ima suvo korito. Rade i Božana imaju splav na Savi, preko puta Bloka 45, i tu provode puno vremena. Imaju i sijaset prijatelja, a gde su prijatelji – tu je i smisleno i radosno.

​„Lako je Raletu” i druge predstave

Rade Marjanović je kao član Pozorišta na Terazijama ostvario uloge u muzičkim predstavama „Splitski akvarel”, „Tri frtalja Beograda”, „Cigani lete u nebo”, „Lutka s naslovne strane”, „Kabare”, „Poljubi me Kejt” i drugim. Najpoznatiji i najdugovečniji mjuzikl svakako je „Neki to vole vruće”, koji je po istoimenom filmu na scenu postavila Soja Jovanović. Ipak u komediji je glavnu ulogu, zbog godina, prepustio mlađem, Žarku Stepanovu, a on se prihvatio epizodne. Igrao je i u televizijskim serijama „Porodično blago”, „Bolji život”. „Bela lađa”, „Junaci našeg doba”, „Dimitrije Tucović” „Lako je Raletu” i drugim.