Sve Titove žene
Zašto se o njima godinama ćutalo i kako je njihova tragična sudbina uticala na Broza, saznaćemo u dokumentarcu Svetlane Janićijević, koji je na programu RTS 1, večeras, u 22.00
Kada pomenemo Tita, uglavnom svi na umu imaju jednu ženu, Jovanku Broz, o kojoj se i danas priča i snimaju filmovi. Međutim, u životu ovog vladara, postojale su i druge, a o njima pripoveda ovaj film koji je na programu većeras, na RTS 1, u 22.00.
Ko su bile žene koje su obeležile život doživotnog predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita? Zašto se o njima godinama ćutalo i kako je njihova tragična sudbina uticala na Broza?
Dokle nas vode putevi Titovih ljubavnih veza i kako su se njihove sudbine ukrštale? Šta je zajedničko njegovim ženama i šta o njemu preko njih saznajemo? Koliko su zbog Broza rizikovale, a kako je on reagovao kad su ugrožavale njegov status i život? Da li su imale udela u političkom odlučivanju bivšeg komunističkog revolucionara, partizanskog vođe i jugoslovenskog maršala?
Uz bogatu arhivsku građu, fotografije i snimke, u dokumentarnom filmu o tome govore članovi njegove porodice, istoričari, istraživači i Titovi biografi iz Srbije, Rusije, Slovenije, Hrvatske.
– To je priča o pet najvažnijih žena u njegovom životu. Prva Brozova supruga bila je Ruskinja Pelagija Belousova, koju je oženio kad je imala tek oko 14, 15 godina i s kojom ima sina Žarka. Veoma retko se pominjala druga Titova žena, Lucija Bauer, Nemica koja je ubijena tokom Velike čistke u Moskvi 1937. godine. Jedna od najviše hvaljenih žena iz njegovog života je slovenačka intelektualka Herta Has, s kojom ima sina Mišu. Nju je ostavio zbog Davorjanke Zdenke Paunovic, za koju mnogi tvrde da je bila njegova najveća ljubav. Umrla je mlada, a njenu grobnicu i danas možete videti u kompleksu Belog dvora, gde je na Titov zahtev sahranjena 1946. godine. I naravno, Jovanka Broz, s kojom je najduže živeo i o čijoj se tragičnoj sudbini posle Titove smrti dosta već zna, kaže za „Politiku” autorka Svetlana Janićijević.
Ako se posmatra u celini njegov odnos prema ženama, objašnjava dalje Janićijevićeva, tu postoji neka konstanta. Kako kaže istoričar Vojislav Pavlović, otkako je 1918. sreo Pelagiju Beousovu, on je tokom celog života imao neku ženu pored sebe.
– Najindikativniji mi je bio njegov odnos prema Luciji Bauer, koje se praktično odrekao kada je u Moskvi 1937. godine optužena da je nemački špijun, iako to nije bila. U izveštaju koji je o njoj pisao, jasno je da je Tito spasavao samog sebe i da se nije libio da potvrdi sve optužbe koje su na njen račun iznosile surove sovjetske vlasti. To dosta govori o tome na šta je bio spreman i nimalo nije pohvalno. I iz odnosa prema Herti Has mogu se ustanoviti veoma zanimljivi detalji i obrasci njegovog ponašanja prema ženama – ističe naša sagovornica.
Pre ovog dokumentarca, Svetlana Janićijević je radila dvodelni serijal „Tito–Staljin, dve nijanse crvene”. Tokom snimanja ovog filma, slovenački istoričar Jože Pirjevec predložio je autorki da se bavi Titovim odnosom prema ženama koje su obeležile njegov život i koje su, po njegovom mišljenju, imale značajan uticaj ne samo na njega već i na neke istorijske tokove. On, na primer, smatra da bi istorija Jugoslavije možda bila drugačija da je Tito ostao sa ženom poput Herte Has, koju vidi kao najpametniju, najtrezveniju i najobrazovaniju među svim Brozovim suprugama. Ne dele svi to mišljenje, naravno.
– Osim Herte Has, sve te žene su doživele veoma tragične sudbine i nekako sam duboko saosećala sa svakom od njih. Najviše znamo o tome kako je prošla Jovanka koja je praktično mesec dana posle Titove smrti izbačena iz kuće, godinama je živela u izolaciji, bez dokumenata i zdravstvene zaštite. Pelagija je izgubila troje dece gotovo odmah na njihovom rođenju, Lucija je streljana, Zdenka je umrla od tuberkuloze u 25. godini – osvrće se na tragične živote ovih junakinja.
Dokumentarac o Titovim ženama urađen je pre tri godine i već u prvom emitovanju na RTS-u imao je veliku gledanost, a i danas ima veliki broj pregleda na „Jutjubu”.
– To što sve u vezi s Brozom i dalje zanima gledaoce jeste logična posledica činjenice da je među nama i dalje mnogo njegovih savremenika, ljudi koji su živeli u tzv. Titovo doba, kontroverzno po mnogo čemu – ističe Svetlana Janićijević koja već dve godine nije na javnom servisu, a kako saznajemo, nakon RTS-a i Evronjuza, uskoro će karijeru nastaviti u NIN-u.
