Srbi i Francuzi žive da bi jeli

Rakija je deo srpskog nacionalnog pića. Ona je nasleđe na kojem moramo da insistiramo jer  globalizam ne trpi stvari koje ne mogu da se industrijalizuju. Krupni kapital nudi zamenske proizvode  koji se prodaju na rafovima supermarketa. Rakija se u to ne uklapa.

- Francuzi su imali pića poput rakije ali nisu uspeli da ih sačuvaju. Globalizcija francuske kulture je učinila svoje. Sećam se mog dede koji je pio jako alkoholno piće od kruške. Takve stvari su definisale francuski način života ali industrija voli kalupe a ne male proizvođače, koji prave za svoje potrebe, kaže Antoan Mesmer iz Pariza.

Oni koji su imali priliku da upoznaju Antoana, kažu da je poput Francuza koji su bili saveznici naših predaka u Velikom ratu. On se bori da srpski glas probije veštačke granice koje su u Fransuckoj prema našem narodu nametnute devedesetih godina. On to radi neumorno, iz ličnog ubeđenja. I, uspešan je u tome. Svakako najbolji dokaz toga je činjenica da su mu vlasti u Prištini zabranile ulazak na prostor Kosova i Metohije. Njegov rad je za Prištinu opasan.

Često boravi u našoj zemlji. Zavoleo je ljude, običaje i hranu. I stekao je dosta prijatelja.

– Srbi i Francuzi imaju dosta toga sličnog. Za početak oba narodan vole slobodu. To je ono što definiše velike narode. Neki narodi mogu da žive u senci drugih naroda. To ne važi za Srbe i Francuze, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, hrana je veoma važna paralela naših naroda. On to ilustruje sledećim rečima:

„ Ljudi jedu da bi živeli jer to je biološka potreba. Francuzi i Srbi žive da bi jeli.”

– Ja sam rodom iz Bretanje i mi dosta jedemo ribu jer je blizu okean. Srpska kuhinja dosta podseća na francusku tradicionalnu kuhinju. Vi koristite dosta jakih sireva, dobro meso i začine – papriku i biber. Ja volim vaše klasike – ćevapčiće, burek, sarmu. Ajvar sa Kosova i Metohije je nešto posebno i kada tome dodate rakiju, ništa više tu ne nedostaje, objašnjava Mesmer.