Kako je šajkača postala deo srpskog nacionalnog identiteta
Svaka vojska ima svoju kapu. Srpska vojska je šajkaču dobila 1870. godine. U prvo vreme bila je poznata kao „šajkaška kapa” i iz tog naziva nastaje ime šajkača. Tada je bila plave boje. Zelena postaje 1908. godine kada srpska vojska uvodi sivomaslinastu uniformu.
Šajkača je veoma jednostavan tip kape. Sastoji se od tri komada materijala – stranica koje se preklapaju i poklopca na vrhu. Preklopni delovi mogu da se spuste preko ušiju i pružaju zaštitu vojniku zimi i tokom padavina.
Kada su se Srbi vratili kući iz Prvog svetskog rata, bivši vojnici su nastavili da nose šajkače. Ta kapa je uz medalje bile dokaz da su vojevali na Kajmakčalanu, da su prešli Albaniju. Osim toga, veoma popularne su bile i jahaće pantalone, šivene od vojničke čoje.
U početku je šajkača bila viša od modela koji su sada poznati i nose se danas. Vremenom je uplićana, a interesantno je da je šajkača bila kapa oba oslobodilačka pokreta u Srbiji i Jugoslaviji. I partizani i četnici su nosili šajkače, jedina razlika je bila u amblemu na čelu. Zvezda petokraka ili kokarda.
Nakon rata su partizani odnosno pripadnici Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije premodelovali šajkaču i napravili titovku. Po uzoru na sovjetske vojne kape.
Šajkača se i danas koristi kao deo narodne nošnje. Čak i među seoskim stanovništvom ona polako ali sigurno nestaje. Čoja više nije jeftina a veoma ju je teško i pronaći. Većina šinjela Jugoslovenske narodne armije iskorištena je za pravljenje šajkača.
U svakom slučaju, šajkača je deo našeg identiteta.
