Da li priroda umire pred našim očima
Da li je priroda, uokvirena kao odvojena od čovečanstva, izgubila svoju važnost? Globalno, ušli smo u antropocen, sa ljudima koji su dominantna sila koja pokreće promene u svim ekosistemima. Preko našeg ogromnog uticaja na atmosferu, hidrosferu i biosferu, nijedan ekosistem nigde nije zaštićen od našeg uticaja.
Bilo da se radi o kolonijalnoj redistribuciji vrsta, gubitku staništa, različitim silama klimatskih promena, prekomernoj ekstrakciji ili zagađenju plastikom, hemikalijama i reaktivnim azotom i fosforom, ne postoji nepromenjen ekosistem. Kako se neke od ovih sila promene kombinuju, ekosistemi se brže provlače kroz prelomne tačke kolapsa.
Tokom pandemije incidencije reverzne zoonoza, u kojima su ljudi postali rezervoar i izvor zaraze domaćih i divljih životinja, naglasili su kako je povezana sudbina čovečanstva i svih stvorenja koja dele biosferu.
Krize antropocena
Kao rezultat antropocena – ovog vremenskog perioda kada ljudska aktivnost ima ogroman uticaj na planetu – globalni biodiverzitet je u krizi, pri čemu se izumiranje vrsta dešava 1.000 puta većom od pre-ljudske stope. Rešavanje ove krize jedan je od naših najvećih izazova.
Projekat Half-Earth tvrdi da ćemo samo očuvanjem 50 odsto globalnog površinskog staništa sačuvati 85 odsto vrsta. Ali odvajanje zemljišta za prirodu, kao što su parkovi i rezervati, često je značilo lišavanje domorodačkog stanovništva njihove zemlje, umesto poštovanja i davanja prioriteta ulozi autohtonih naroda u očuvanju biosfere.
Iako povećanje veličine zaštićenih područja (na 17 procenata kopna i 10 procenata okeana, respektivno do 2020. godine) ohrabruje, delotvornost njihovog upravljanja u očuvanju biodiverziteta još uvek u velikoj meri treba da se utvrdi, a samo očuvanjem 50 odsto globalnog površinskog staništa sačuvaćemo 85 odsto vrsta.
Podrška biodiverzitetu
Međutim, prepoznajemo da se biodiverzitet može podržati, čuvati i osnažiti svuda i u svemu što radimo. Urbani pejzaži mogu da podrže veći biodiverzitet kao što su oprašivači, a obrađeni pejzaži mogu doprineti u zavisnosti od intenziteta poljoprivrede.
A s obzirom na produbljivanje razumevanja, da li je sada vreme da se prevaziđe „priroda” kao koncept koji je izvan čovečanstva? Umesto toga, mogli bismo da promovišemo dublje razumevanje biodiverziteta i zajednice kao zajedničke duge istorije i buduće sudbine čovečanstva i neljudskog života, Science Alert prenosi navodeći da smo možda došli do kraja prirode u njenom tradicionalnom značenju kao različitom od nas kao ljudi. Preoblikovanje našeg odnosa sa prirodom je važan korak ka produbljivanju ljudske posvećenosti rešavanju ekoloških kriza koje je stvorio čovek.
