Zašto ljudi šaraju po svom telu: religijska uverenja, kazna, statusni simbol…

Tetovaže imaju dugu istoriju u kulturama širom sveta, a dokazi o njihovom korišćenju sežu hiljadama godina unazad. Od sibirskih nomada do grčkih i južnoameričkih kultura, tetovaže su imale različita značenja. Predstavljala su verska uverenja, ukrase pa čak i oblik kažnjavanja.

Džoan Flečer, istraživač arheologije na Univerzitetu u Jorku, specijalizovala se za tetovaže u starom Egiptu. Ona kaže da su egipatske mumije dugo smatrane najstarijim tetoviranim telima, ali otkriće ledene mumije Ocija, dokazuje da su tetovaže bile jednako rasprostranjene u antičkim evropskim kulturama, prenosi Smitsonijan magazin.

Drevni narodi imali su svoje, specifične razloge za oslikavanje tela. Na primer, u starom Egiptu, na osnovu tetovaža koje su pronađene na ženskim mumijama, prvobitno se verovalo da su označavale prostitutke. Međutim, Flečer smatra da su ove tetovaže imale terapijsku ulogu i služile su kao vrsta trajne amajlije tokom trudnoće i porođaja. Raspoređene su bile uglavnom oko abdomena, na vrhu bedara i grudi. Takođe, nubijske žene, iz naroda koji je naseljavalo jug Egipta, imale su plave tetovaže sa sličnim rasporedom tačaka preko stomaka kao gore pomenute ženske mumije iz Deir el-Baharija.

I druge drevne kulture takođe su eksperimentisale sa tetovažama. Skiti sa Altaja tetovirali su mitološke životinje, dok su Grci i Rimljani tetovaže koristili da označe „pripadnike” verske sekte, kao robove ili kriminalce. Sa druge strane, kod nekih naroda, tetovaže su se koristile da bi poboljšale izgled ratnika i učinile ih privlačnijim za suprotni pol.

I danas, narodi poput Maora na Novom Zelandu, smatraju tetovaže statusnim simbolom. Takozvani „moko” predstavlja porodično nasleđe i društveni status, pri čemu je svaki dizajn tetovaže jedinstven. One prenosi specifične informacije o statusu, rangu, poreklu i sposobnostima pojedinca.

U modernom društvu, tetovaže su popularne širom sveta. Procenjuje se da oko 32 odsto Amerikanaca ima bar jednu tetovažu. Povodi su različiti, da bi obeležili neki važan događaj, setili se nekoga ili nečega, da bi izrazili svoja uverenja, ili pak poboljšali svoj izgled. I, ispostavlja se da ovi motivi nisu novi.