S vojnom dopisnicom stizala je nada

Ono čime se bavi prof. dr Milan Radovanović, nekadašnji dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, nije samo hobi, niti je samo strast, već rasvetljavanje istorije Srbije u Prvom svetskom ratu, ovoga puta na neobičan način. On već četvrt veka sakuplja unikatne vojničke dopisnice, razglednice, fotografije, pisma, mape koji su u najtežim danima bili velika propagandna mašinerija, ali i način da vojnici s fronta najmilijima u Srbiji pošalju da su živi.

Mnogo je takvih dokumenata u bogatoj arhivi sabesednika „Magazina”. Toliko da je o njima objavio pet knjiga. Sve imaju zajednički podnaslov „Nemi svedoci”, jer je reč o dopisnicima, razglednicama, pismima koji su putovali s bojišta ili ka njemu.

Radovanović je inženjer, istraživač, akademski profesor, pisac, kolekcionar, a pre svega dugogodišnji rukovodilac Društva termičara Srbije. Iznedrio je generacije studenata, stekao domaća i svetska priznanja. Jedno vreme živeo je u Holandiji i predavao na Univerzitetu Tvente.

Ideja s „buvlje” pijace

S radošću se priseća početaka u sakupljanju vojničkih dopisnih karata, pisama, fotografija.

– Sve je krenulo s beogradske „buvlje” pijace. Prateći suprugu Radmilu, koja je za unuke kupovala srpsku narodnu nošnju, spazio sam vojničku dopisnu kartu s velikim pečatom na kome je pisalo „Pregledala vojna cenzura” – lista jednu od svojih knjiga o ovoj tematici. – To je bio „okidač” da me privuku ova dragocena dokumenta i zato sam počeo da ih sakupljam, a pre svega kupujem. Prilično novca sam u njih uložio, ali se isplatilo. Ako ništa drugo, bar imaju veliku istorijsku vrednost, tako da su za mnoga dokumenta zainteresovane nadležne državne ustanove.

Prva knjiga „Srbi i saveznici u Prvom svetskom ratu 1914–1915” ugledala je svetlost dana zahvaljujući profesoru Beogradskog univerziteta dr Dušanu Stanojeviću koji je prepoznao vrednost štiva i obezbedio sredstva za njegovo luksuzno štampanje. Knjiga je na svetskoj izložbi u Moskvi nagrađena zlatnom medaljom, dok je na svetskoj izložbi u Singapuru, u konkurenciji 69 naslova, delila treće i četvrto mesto, a autor je dobio veliku pozlaćenu medalju.

– Bio je to podstrek da pišem dalje. Dve knjige se odnose na propagandni rat za vreme Velikog rata: jedna u vreme napada Austrougarske i Nemačke na Srbiju, a druga se bavi kontrapropagandom saveznika i njihovom odbranom naše zemlje, koja je u to vreme bila veoma cenjena, poštovana i uvažavana.

U svemu je, van svake sumnje, glavnu ulogu imala pošta. Rat je buktao, na frontu se ginulo, mnogi su bili ranjeni, bolesni, pa je pošta bila vesnik sreće i nesreće, nade i beznađa. Dizala je moral vojnika, ali ga je, zavisno od vesti na dopisnicima i pismima, i rušila.

Propagandna mašinerija Austrougarske i Nemačke, pre više od jednog veka, radila je danonoćno, prikazujući Balkan, a posebno Srbe kao ljude sklone mučkim ubistvima, krivokletstvu, terorizmu, prevrtljivosti, primitivizmu. Sve se to može videti na mnogobrojnim crtežima, štampanim na vojničkim dopisnim kartama.

Pobedili su Srbi i u Velikom ratu. Uzalud su ilustratori nastojali da austrougarske vojnike prikažu raspoložene ili kako sa saveznicima ulaze u Beograd, jer se u pozadini uočava hotel „Moskva”. Vrhunac propagande su umrlice, štampane posle osvajanja Srbije, krajem 1915. godine, na kojima je neprijatelj „sahranio našu zemlju”. Na kraju je i ovakva rečenica: „Umesto venaca, priloge treba uputiti Rusiji.”

Propala surova propaganda

U bogatoj arhivi Radovanović ima i poštansku kartu s mapom Srbije i zemljama u okruženju. Vredna je i značajna po tome što su u južnom delu Srbije (danas Severne Makedonije) zadržani stari turski nazivi za Štip, Ohrid i Skoplje. Okupatori su hitro reagovali svojim hvalisanjem: posle samo dva dana borbe sa srpskom vojskom, štampali su ovu kartu, očigledno ubeđeni u pobedu.

Činjenica je da je 12. avgusta 1914. austrougarska vojska preduzela ofanzivu i prešla Drinu prema Loznici i Lešnici, ali je već 24. avgusta srpska vojska očistila čitavu teritoriju od neprijateljskih trupa. Karta je ostala da svedoči o ishitrenoj okupatorskoj propagandi.

Miroslav Stefanović

(Foto:grafije iz arhive M. Radovanovića

Srbija nije završila pod kandžama nemačkog orla

Na crtežu pod nazivom „Pozdrav iz ratne škole” Srbija je, iako je to delo austrougarskih ilustratora, dobila visoki tretman, jer se kažnjava zajedno s Rusijom, Francuskom i Engleskom. Milan poseduje i razglednicu na kojoj su car Vilhelm, car Franc Jozef i bugarski kralj Ferdinand i poruka: „Kraj Srbije”. Srpsko oružje, grb i zastava su pod nogama nemačkog orla. Na kraju Velikog rata nemački orao je, ipak, završio pod nogama srpskog vojnika, makar on bio i u opancima.

Smetao im kralj Petar

Trn u oku često im je bio kralj Petar Karađorđević koga su crtali kao malog, suvonjavog starca, iscepanog i zakrpljenog ogrtača, ponekad u opancima, dugog kukastog nosa i belih brkova.

Razglednice koje prikazuju austrougarsku vojsku bile su lepih boja i optimističke, ukazujući na superiornost germanske rase i pobednički mentalitet.