Prema Zemlji juri „Đavolja kometa”

Naučnici je prepoznaju kao 12P/Pons-Bruks, a poslednji put smo je videli na nebu pre više od 70 godina. Procenjuje se da je kruto jezgro komete prečnika oko 20 kilometara.

Kometa poznata kao „Đavolja kometa” trenutno prolazi pokraj Zemlje i eksplodira na svom putu oko Sunca, ali naučnik koji proučava takve fenomene rekao je da uprkos veličini i neobičnosti ove komete, njeno preteće ime ne označava pretnju Zemlji.

Obično, komete imaju prečnik između jednog i tri kilometra, ali „Đavolja kometa” je izuzetno velika i retka, kako tvrdi Tedi Kareta, istraživač na Lauel Opservatorijumu u Flagstafu u SAD-u.

„Znamo da je velika. Znamo da je neobična. Znamo da je retka”, rekao je Kareta.

Očekuje se da će kometa biti najvidljivija sledećeg proleća. Kometa će, čak i u svom najbližem prolazu, biti udaljena oko 1,5 astronomskih jedinica.

„Možda će biti dovoljno svetla da je možete videti golim okom ili pomoću dvogleda, ali to neće biti zbog njene izuzetne blizine”, istakao je Kareta. „To će biti zbog njene prirodne osvetljenosti.”

Ova kometa je izuzetno svetla i neobična. Njeni „rogovi” zapravo su repovi gasa i prašine koji su rezultat niza neobičnih eksplozivnih izbijanja za koja naučnici još uvek nemaju potpuno objašnjenje. Ove godine su zabeležena dva takva izbijanja, prvo u julu, a zatim i ranije ovog meseca.

„Kada se dogodi ‘izbijanje’”, prema Kareti, “komete postaju znatno aktivnije i izbacuju tone gasa i prašine u vrlo kratkom vremenu. Tada kometa brzo postaje svetlija i zatim se vrati na svetlinu koju je imala pre izbijanja. Kod Pons-Bruksa, ovo su zaista svetli i izuzetno veliki izboji. To čini ovu kometu toliko zanimljivom za naučnike.”

Ova izbijanja su posebno zanimljiva zbog svoje učestalosti i lokacije. Jedna teorija sugeriše da komete sadrže oblike leda koji, kad su prvi put izloženi toploti Sunca, uzrokuju eksplozije. Međutim, takva izbijanja obično su opažena bliže Suncu i to ne tako često.

„Možda se dogodi dvaput u pet godina”, istakao je Kareta. „No, kometa Pons-Bruks eksplodira relativno često i, što je još čudnije, udaljena je od Sunca. Sada je dalje od Sunca, blizu Marsa, gde ‘nije baš toplo’. To postavlja pitanje: ‘Odakle dolazi energija koja pokreće ova velika izbijanja?’ i činjenica da može toliko puta, tako često.”

Kometa se očekuje da će dosegnuti svoju najveću osvetljenost sredinom aprila 2024. godine dok nastavlja svoje putovanje oko Sunca svakih 71,2 godine. Astronomi, kako profesionalni, tako i amateri, s nestrpljenjem je očekuju. „Verujem da je mnogo ljudi zaista uzbuđeno zbog ovog događaja”, zaključuje Kareta.