Himalajski bor i hrast lužnjak

Poštujte i osluškujte staro drveće u gradu, poručuje umetnica i producentkinja Kristina Vlaisavljević, autorka video-izložbe „Beograd – zaštićena područja”, kojom je u galeriji „Singidunum” obeleženo 75 godina Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Na video-prikazima starog zaštićenog drveća, kako je publika mogla da vidi, Kristina nas upućuje da dodirnemo njegovu koru i komuniciramo s prirodom. Takođe, da poštujemo i mlado drvo kojem treba „tri do deset godina da se navikne i uklopi u prirodu”.

Video-radovi „Platan”, „Tisa”, „Ginko” i „Hrast” u fokus stavljaju četiri odabrana zaštićena stabla u Beogradu, kroz koje ona evocira mitove i verovanja o drveću, utkana u prošlost naših predaka.

„Ova predanja su niti koje spajaju ljude i prostore kroz vreme”, objasnila je.

„Priče iz prošlosti prenose znanje o vrednosti drveća i stvaraju osećajni odnos prema prirodi, iz kojeg nastaje i odgovornost da ove vrednosti našeg grada sačuvamo. U kompoziciji gradskog predela, prirodne lepote, kakvo je retko i staro drveće, osim ekološkog značaja, neodvojive su od urbanih, istorijskih i kulturnih simbola”, kako kaže.

Dinamika savremenog gradskog života, međutim, dovodi do gubljenja kontakta s prirodom, jer čovek zaboravlja da zastane. Tako, dodaje, zanemarujemo jednu od suštinskih ljudskih potreba, da budemo u komunikaciji s prirodom.

„Usporite, u gradskoj vrevi osmotrite ponekad prirodu oko sebe, posvetite koji minut dodiru kore drveta, pomislite da ste mu zahvalni za njegov hlad i zvuk ptica u krošnji”, poručuje.

Po rečima Branke Vujović, izvršne direktorke Zavoda za zaštitu prirode Srbije, prvo zaštićeno prirodno dobro u Beogradu su četiri primerka himalajskog bora koja su proglašena za spomenik prirode 1949. godine. Značajno blago glavnog grada je i hrast lužnjak na Cvetnom trgu, koji predstavlja ostatak autohtonih hrastovih šuma. One su se, kaže, nekada prostirale na današnjem potezu od Cvetnog trga do parka „Manjež” i Slavije. Lužnjak je i najstarije zaštićeno stablo u gradu.

„U formi video-radova o zaštićenim područjima, s naglaskom na posebne primerke dendroflore, s autorkom smo skrenuli pažnju na naše prirodno blago,  prikazom etnoloških tumačenja svetskih i staroslovenskih predanja i mitova o drveću”, rekla je direktorka Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Posetioci su sa slušalicama na ušima pratili video-projekcije, kao četiri priče koje su se ponavljale tokom cele izložbe.

Zagrlite drvo

Umetnica Kristina Vlaisavljević završila je produkciju na FDU. Ujedno je menadžerka u kulturi, producentkinja pozorišta i radija. U formi pripovesti, bavi se predavanjem o svetskoj mitologiji, kao i o kulturnom i prirodnom nasleđu Srbije. Kako kaže, trenutno je na edukaciji za telesnog psihoterapeuta. Drvo koje zagrlite, dodaje, preneće vam svoju životnu energiju.

Od žira do hrasta

Gde god nađeš dobar žir ti ga posadi, moto je uputstva za sadnju hrasta, koje je uz činiju njegovih malih plodova bilo deo izložbe. Kako se u uputstvu navodi, važno je da žir bude zdrav, bez crva i rupa, a ako se odvaja od kapice, spreman je za sadnju. Takođe, da se posadi u pojedinačne i duboke saksije, ne pliće od 18 centimetra, kako se koren ne bi izdeformisao. Treba ga položiti vodoravno i prekriti slojem zemlje ne manjim nego što je dužina žira. Period od početka oktobra do novembra najbolji je za sakupljanje semena hrasta, a u martu se biljka presađuje u veću saksiju, u maju iznosi napolje i na jesen se planira sadnja. Pokazatelj da je mali hrast spreman da se posadi jeste da je biljka visoka 10–15 centimetra, da koren viri ispod saksije ili ju je razbio.