Kruzeri ispod Kalemegdana i kod Golupca

U gužvi na beogradskom Pristaništu prošle nedelje, retko smo mogli da čujemo naš jezik, čak i u popularnim gradskim kafićima Beton hale. Umorni od dvonedeljne plovidbe i pristajanja u rečnim lukama Budimpešte, Beča i Bratislave, američki turisti probudili su se se na jednom od kruzera, koji se u luci smenjuju, s pogledom na Kalemegdan s jedne i najmodernija zdanja Beograda na vodi, s druge strane iste obale. Uz dodatak vodiča da je na obali preko puta Novi Beograd, svedočanstvo arhitekture iz doba socijalizma i uvod u savremeni razvoj. To im je, kako objašnjava sedamdesetčetvorogodišnji Džon Sevidž, dalo volju da se hitro rastrče po pristaništu, fotografišu patrijaršiju i Velike stepenice, ali i spreme se za obilazak grada.

„Najviše me interesuje da vidim Kuću cveća gde je sahranjen predsednik Tito koji je deo uspomena iz svetskih zbivanja koje i ja nosim. Interesantno je da su na njegovu sahranu došli državnici celog sveta i da je dobijao od njih poklone koje bih voleo da vidim u tom muzeju. Ovde smo samo jedan dan i za to vreme stići ćemo da obiđemo i obližnju tvrđavu Kalemegdan i ako stignemo, nešto da kupimo u glavnoj (Knez Mihailovoj) šetačkoj ulici”, priča.

Četrdesetogodišnja Hajla Bejlis dodaje da ona o Titu ne zna ništa, ali da je čula da je najastarija ulica Skadaralija „u kojoj još ima kaldrme, domaće muzike i specijaliteta kao što su ćevapi i rakija”. Posle ručka, obići će i prodavnice suvenira i „iskulirati”do polaska broda uz kafu pored reke.

Prema podacima Agencije za upravljanje lukama, u prošlogodišnjoj nautičkoj sezoni u glavnom gradu zabeleženo je 551 pristajanja sa 55.000 putnika, a ove je do 1. septembra zabeleženo 397 pristajanja sa već 50. 845 putnika. Po okvirnim statističkim podacima do leta, broj pristajanja bio je već oko 4,5 odsto veći, a broj putnika porastao je čak za 44 odsto. U Turističkoj organizaciji Beograda kažu da najviše „kruzerskih” putnika ima iz Nemačke. Hans Miler (60) kog smo, takođe, na Pristaništu Beograd sreli, žurio je da vidi Narodni muzej i obiđe Crkvu Svetog Marka o čijoj velelepnoj gradnji je čitao. Naravno, dodaje, i da proba neko od naših domaćih ručno rađenih piva.

Kako nam je pi ar TOB-a Jelena Stanković rekla, osim velikog broja Nemaca i američkih putnika na kruzerima ima poprilično i švajcarskih i skandinavskih turista. Turisti sve više generalno stižu brodovima, kako iz okruženja, tako i iz daleke Kanade, takve posete traju uglavnom jedan dan i deo su sedmodnevnih do dvonedeljnih krstarenja. Strani turisti koji se na rečnim putovanjima dovezu do  Beograda uglavnom su starije životne dobi.

Očekuje se da će  glavni grad sledeće godine tek biti preplavljen brodskim turistima, pošto je pre neku nedelju otvoreno i međunarodno pristanište u Zemunu, u kom je poslednji inostrani brod pristao četrdesetih godina 19. veka. Tom prilikom ocenjeno je da je „pristanište u Zemunu pokazatelj da Srbija ide velikim koracima napred u kruzingu”. U beogradskoj turističkoj organizaciji očekuju da će oni koji ovde pristanu biti zainteresovani da vide kulu Gardoš, Nikolajevsku crkvu, Zemunsku tvrđavu i Kej. Ali, i da će voleti da čuju muziku u nekom od restorana pored reke ili posmatraju jednostavne zemunske alase i čamce, što im je u svetu odavno nedostupno...

Srbija treća na dunavskom plovnom putu

Beograd kao naša glavna rečna luka jeste privukao najviše stranaca, ali za njim ne zaostaju mnogo Novi Sad, Golubac i Donji Milanovac, gradovi u koje ide i veliki broj domaćih turista brodom, kako kažu u Turističkoj organizaciji Srbije. Uglavnom brodovi pristaju u gradovima u kojima imaju i program obilaska. Sporadično, bez turističkog programa, staju u Kladovu i Velikom Gradištu. U našoj zemlji je prošle godine pristalo skoro 1.500 kruzera sa 135.000 putnika, a ove je već na kraju avgusta bilo 122.000 putnika, što znači da je broj zainteresovanih za razgledanje Srbije sa reke porastao skoro za trećinu. U aprilu je još zabeleženo da je u ukupnom broju stranih turista svih vrsta bilo najviše Rusa, koji su takođe počeli da krstare našim rekama. Stigao je prvi brod i u pristanište u Sremskoj Mitrovici, a četiri kruzera pristala su  u Smederevu. U Golupcu nam se hvale da procenjuju da će ove godine biti oko 22.000 posetilaca tvrđave koji su prispeli Dunavom. U Tvrđavi Golubački grad kažu:

„Turističke programe pripremaju za brodove agencije preko kojih putuju. Svi turisti, po dosadašnjoj praksi, na kruzerima spavaju, a osim u velikim gradovima, na hranu i piće van brodova troše samo ako je to programom predviđeno, kao što je, recimo, često u planu ručak u Kapetan Mišinom bregu, gde pod drvetom jedu domaću hranu posmatrajući sa brežuljka Dunav... Prihod koji ovi turisti donose je, ustvari, novac prikupljen od plaćanja vezova, ulaznica i i posebnih programa,  kao i od kupovine suvenira”, odgovorili su na pitanja o prihodima.

„Imajući u vidu da je Srbija zemlja izuzetnih nautičkih potencijala, pre svega zahvaljujući dvema međunarodnim rekama koje kroz nju prolaze, Savi i Dunavu, Vlada Srbije i Agencija za upravljanje lukama, u cilju izgradnje nautičke infrastrukture, intenzivno rade na unapređenju kruzinga u Srbiji”,  kaže direktor Agencije za upravljanje lukama Vuk Perović. Najavljuje i da će država više ulagati u prevoz rekama, a da je Agencija u prethodnom periodu uložila novac i u izgradnju međunarodnih putničkih pristaništa i u Šapcu i Ramu. Planirano je da ova dva pristaništa za brodove otvore vrata do početka sledeće plovne sezone. Otvoriće se, konačno, tako put za domaće rečne linije između Sremske Mitrovice, Šapca i Beograda. Zajednički projektat Vlade i Agencije „Zaplovimo Srbijom” predviđa izgradnju marina, pontona  i međunarodnih pristaništa, ali i podsticanje linijskog rečnog i kanalskog saobraćaja.

Takođe, razvoj svesti građana i opštinskih uprava o ekonomskim i društvenim prednostima razvoja nautike i povezivanja sa dunavskim zemljama. Planirana su u narednom peridou  i prva ulaganja u izgradnju marine u Velikom Gradištu i u razvoj rečnog saobraćaja i marina na trasi od Smedereva do Kladova, a i u rečna pristajanja u Banoštoru, Sremskim Karlovcima i Apatinu.

Po proceni Agencije za upravljanje lukama, Srbija je sada treća zemlja u dunavskom regionu po broju turista. „Prošle godine smo prestigli Rumuniju, a prethodnih godina Hrvatsku, Slovačku i Bugarsku i sad smo se približili Austriji i Mađarskoj”, ocena je direktora Agencije Vuka Perovića.

Iz Perua na vožnju brodom kroz Beograd

Cela Srbije velika je za mene koliko i grad Lima u kom živim, a Beograd je kao njeno predgrađe, ali – čarobno, rekla nam je Pamela Matijas, turistkinja iz Perua, koju smo zatekli na brodu „Nikola Tesla”, jednom od najpoznatijih prevoznika stranih turista u turama kroz glavni grad. Ona i drugarice zamolile su da ih fotografišemo sa Upćem u pozadini. Atmidža Selami iz Istanbula kaže da je prethodno ceo dan proveo u istraživanju Kalemegdana. Sa broda gledano, dodaje,  oni koji su u Beograd ponovo došli posle perioda korone, vide koliko je ovaj grad „porastao”. Kao arhitekta dodaje da bi dobro bilo da,ipak,  sačuva svoj „lik”. Musen Peron iz Engleske dobacuje da je muzej „Nikola Tesla”, nazvan kao i brod, nešto najznačajnije što je poslednjih godina videla.

Stari rečni vuk Branko Kresojević, hvali se da je popularni brod sa majstorima lično pravio kada je odlučio da životom na reci zameni karijeru organizatora nastupa i scene popularnih muzičara kao što su„Bjelo dugme”. „Dip parpl”, „Smak”, ali i Čola i Balašević, seća se. Brod sa Teslinim imenom stigao je i do Amerike i Misisipija, ponosno ističe, ali glavni mu je zadatak da strancima predstavi naš Beograd, kao i Srbiju kroz koju vozi putnike do Đerdapa. Ljubav prema našoj zemlji i rekama preneo je i na sina Vladimira koji je danas potpredsednik Grupacije za razvoj nautičkog turizma pri Privrednoj komori Srbije. Zahvaljajujući ovoj grupaciji, kaže, glavni grad je dobio šest brodskih pristana. Dodaje da se kroz Beograd rekama voze sve više Meksikanci, Kinezi i Izraelci.

Pristanište u Zemunu kao peti autoput

Za gradnju zemunskog pristaništa Ministarstvo turizma i omladine izdvojilo je 80 miliona, a Agencija za upravljanje lukama 50 miliona dinara. Predsednik opštine Gavrilo Kovačević ocenio je da će ono pomoći saobraćajnoj infrastrukturi opštine, jer kroz nju prolaze autoputevi za Novi Sad i Zagreb, kao i autoput „Miloš Veliki” i na trasi je pruge Beograd-Budimpešta. „Dunav i novo pristanište su sad peti autoput na koji se Zemun naslanja”, kazao je.

Sedam pristaništa na Dunavu, dva na Savi

Nedavno otvoreno Zemunsko pristanište je sedmo u Srbiji na Dunavu, a  Sremskomitrovačko je drugo koje, osim beogradskog, imamo na Savi. Osim u Zemunu, dunavska pristaništa zasad imamo u Novom Sadu, Kostolcu, Smederevu, Golupcu, Donjem Milanovcu i Kladovu.